Prva knjiga Mojsijeva 9
1. I Bog blagoslovi Noja i sinove njegove, i rece im; radajte se i množite se i napunite zemlju;
2. I sve zveri zemaljske i sve ptice nebeske i sve što ide po zemlji i sve ribe morske neka vas se boje i straše; sve je predano u vaše ruke.
3. Šta se god mice i živi, neka vam bude za jelo, sve vam to dadoh kao zelenu travu.
4. Ali ne jedite mesa s dušom njegovom, a to mu je krv.
5. Jer cu i vašu krv, duše vaše, iskati; od svake cu je zveri iskati; iz ruke samog coveka, iz ruke svakog brata njegovog iskacu dušu coveciju.
6. Ko prolije krv coveciju, njegovu ce krv proliti covek; jer je Bog po svom oblicju stvorio coveka.
7. Radajte se dakle i množite se; narodite se veoma na zemlji i namnožite se na njoj.
8. I rece Bog Noju i sinovima njegovim s njim, govoreci:
9. A ja evo postavljam zavet svoj s vama i s vašim semenom nakon vas,
10. I sa svim životinjama, što su s vama od ptica, od stoke i od svih zveri zemaljskih što su s vama, sa svacim što je izašlo iz kovcega, i sa svim zverima zemaljskim.
11. Postavljam zavet svoj s vama, te odsele nece nijedno telo poginuti od potopa, niti ce više biti potopa da zatre zemlju.
12. I rece Bog: Evo znak zaveta koji postavljam izmedu sebe i vas i svake žive tvari, koja je s vama do veka:
13. Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zaveta izmedu mene i zemlje.
14. Pa kad oblake navucem na zemlju, videce se duga u oblacima,
15. I opomenucu se zaveta svog koji je izmedu mene i vas i svake duše žive u svakom telu, i nece više biti od vode potopa da zatre svako telo.
16. Duga ce biti u oblacima, pa cu je pogledati, i opomenucu se vecnog zaveta izmedu Boga i svake duše žive u svakom telu koje je na zemlji.
17. I rece Bog Noju: To je znak zaveta koji sam ucinio izmedu sebe i svakog tela na zemlji.
18. A behu sinovi Nojevi koji izadoše iz kovcega: Sim i Ham i Jafet; a Ham je otac Hanancima.
19. To su tri sina Nojeva, i od njih se naseli sva zemlja.
20. A Noje poce raditi zemlju, i posadi vinograd.
21. I napiv se vina opi se, i otkri se nasred šatora svog.
22. A Ham, otac Hanancima, vide golotinju oca svog, i kaza obojici brace svoje na polju.
23. A Sim i Jafet uzeše haljinu, i ogrnuše je obojica na ramena svoja, i iduci natraške pokriše njom golotinju oca svog, licem natrag okrenuvši se da ne vide golotinje oca svog.
24. A kad se Noje probudi od vina, dozna šta mu je ucinio mladi sin,
25. I rece: Proklet da je Hanan, i da bude sluga slugama brace svoje!
26. I još rece: Blagosloven da je Gospod Bog Simov, i Hanan da mu bude sluga!
27. Bog da raširi Jafeta da živi u šatorima Simovim, a Hanan da im bude sluga!
28. I požive Noje posle potopa trista pedeset godina.
29. A svega požive Noje devet stotina pedeset godina; i umre.