Prva knjiga Mojsijeva 17
1. A kad Avramu bi devedeset i devet godina, javi mu se Gospod i rece mu: Ja sam Bog Svemoguci, po mojoj volji živi, i budi pošten.
2. I ucinicu zavet izmedu sebe i tebe, i vrlo cu te umnožiti.
3. A Avram pade nicice. I Gospod mu još govori i rece:
4. Od mene evo zavet moj s tobom da ceš biti otac mnogim narodima.
5. Zato se više neceš zvati Avram nego ce ti ime biti Avraam, jer sam te ucinio ocem mnogih naroda;
6. Dacu ti porodicu vrlo veliku, i nacinicu od tebe narode mnoge, i carevi ce izaci od tebe.
7. A postavljam zavet svoj izmedu sebe i tebe i semena tvog nakon tebe od kolena do kolena, da je zavet vecan, da sam Bog tebi i semenu tvom nakon tebe;
8. I dacu tebi i semenu tvom nakon tebe zemlju u kojoj si došljak, svu zemlju hanansku u državu vecnu, i bicu im Bog.
9. I rece Bog Avramu: Ti pak drži zavet moj, ti i seme tvoje nakon tebe od kolena do kolena.
10. A ovo je zavet moj izmedu mene i vas i semena tvog nakon tebe koji cete držati: da se obrezuju izmedu vas sve muškinje.
11. A obrezivacete okrajak tela svog, da bude znak zaveta izmedu mene i vas.
12. Svako muško dete kad mu bude osam dana da se obrezuje od kolena do kolena, rodilo se u kuci ili bilo kupljeno za novce od kojih god stranaca, koje ne bude od semena tvog.
13. Da se obrezuje koje se rodi u kuci tvojoj i koje se kupi za novce tvoje; tako ce biti zavet moj na telu vašem zavet vecan.
14. A neobrezano muško, kome se ne obreže okrajak tela njegovog, da se istrebi iz naroda svog, jer pokvari zavet moj.
15. I još rece Bog Avramu: A Saru ženu svoju ne zovi je više Sara nego neka joj bude ime Saara.
16. I ja cu je blagosloviti, i dacu ti sina od nje; blagoslovicu je, i bice mati mnogim narodima, i carevi narodima izaci ce od nje.
17. Tada pade Avram nicice i nasmeja se govoreci u srcu svom: Eda ce se coveku od sto godina roditi sin? I Sari? Eda ce žena od devedeset godina roditi?
18. I Avram rece Bogu: Neka živ bude Ismailo pred Tobom!
19. I rece Bog: Zaista Sara žena tvoja rodice ti sina, i nadeceš mu ime Isak; i postavicu zavet svoj s njim da bude zavet vecan semenu njegovom nakon njega.
20. A i za Ismaila uslišio sam te; evo blagoslovio sam ga, i dacu mu porodicu veliku, i umnožicu ga veoma; i rodice dvanaest knezova, i nacinicu od njega velik narod.
21. A zavet svoj ucinicu s Isakom kad ti ga rodi Sara, do godine u ovo doba.
22. I Bog izgovorivši otide od Avrama gore.
23. I Avram uze Ismaila sina svog i sve koji se rodiše u domu njegovom i koje god beše kupio za svoje novce, sve muškinje od domacih svojih; i obreza okrajak tela njihovog u isti dan, kao što mu kaza Bog.
24. A beše Avramu devedeset i devet godina kad obreza okrajak tela svog.
25. A Ismailu sinu njegovom beše trinaest godina kad mu se obreza okrajak tela njegovog.
26. U jedan dan obreza se Avram i sin mu Ismailo,
27. I svi domašnji njegovi, rodeni u kuci i kupljeni za novce od stranaca, biše obrezani s njim.