Prva knjiga Mojsijeva 18
1. Posle mu se javi Gospod u ravnici mamrijskoj kad sedaše na vratima pred šatorom svojim u podne.
2. Podigavši oci svoje pogleda, i gle, tri coveka stajaše prema njemu. I ugledavši ih potrca im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje;
3. I rece: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proci sluge svog.
4. Da vam donesem malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovim drvetom.
5. I iznecu malo hleba, te potkrepite srce svoje, pa onda podite, kad idete pored sluge svog. I rekoše: Ucini šta si kazao.
6. I Avram otrca u šator k Sari, i rece: Brže zamesi tri kopanje belog brašna i ispeci pogace.
7. Pa otrca ka govedima i uhvati tele mlado i dobro, i dade ga momku da ga brže zgotovi.
8. Pa onda iznese masla i mleka i tele koje beše zgotovio, i postavi im, a sam stajaše pred njima pod drvetom dokle jedahu.
9. I oni mu rekoše: Gde je Sara žena tvoja? A on rece: Eno je pod šatorom.
10. A jedan izmedu njih rece: Dogodine u ovo doba opet cu doci k tebi, a Sara ce žena tvoja imati sina. A Sara slušaše na vratima od šatora iza njega.
11. A Avram i Sara behu stari i vremeniti, i u Sare beše prestalo šta biva u žena.
12. Zato se nasmeja Sara u sebi govoreci: Pošto sam ostarela, sad li ce mi doci radost? A i gospodar mi je star.
13. Tada rece Gospod Avramu: Što se smeje Sara govoreci: Istina li je da cu roditi kad sam ostarela?
14. Ima li šta teško Gospodu? Dogodine u ovo doba opet cu doci k tebi, a Sara ce imati sina.
15. A Sara udari u bah govoreci: Nisam se smejala. Jer se uplaši. Ali On rece: Nije istina, nego si se smejala.
16. Potom ustaše ljudi odande, i podoše put Sodoma; a Avram pode s njima da ih isprati.
17. A Gospod rece: Kako bih tajio od Avrama šta cu uciniti,
18. Kad ce od Avrama postati velik i silan narod, i u njemu ce se blagosloviti svi narodi na zemlji?
19. Jer znam da ce zapovediti sinovima svojim i domu svom nakon sebe da se drže puteva Gospodnjih i da cine što je pravo i dobro, da bi Gospod navršio na Avramu šta mu je obecao.
20. I rece Gospod: Vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh je njihov grdan.
21. Zato cu sici da vidim eda li sve cine kao što vika dode preda me; ako li nije tako, da znam.
22. I ljudi okrenuvši se podoše put Sodoma; ali Avram još stajaše pred Gospodom,
23. I pristupiv Avram rece: Hoceš li pogubiti i pravednog s nepravednim?
24. Može biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoceš li i njih pogubiti, i neceš oprostiti mestu za onih pedeset pravednika što su u njemu?
25. Nemoj to ciniti, ni gubiti pravednika s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; eda li sudija cele zemlje nece suditi pravo?
26. I rece Gospod: Ako nadem u Sodomu pedeset pravednika u gradu, oprosticu celom mestu njih radi.
27. A Avram odgovori i rece: Gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo.
28. Može biti pravednika pedeset manje pet, hoceš li za onih pet potrti sav grad? Odgovori: Necu, ako nadem cetrdeset i pet.
29. I stade dalje govoriti, i rece: Može biti da ce se naci cetrdeset. Rece: Necu radi onih cetrdeset.
30. Potom rece: Nemoj se gneviti, Gospode, što cu reci; može biti da ce se naci trideset. I rece: Necu, ako nadem trideset.
31. Opet rece: Gle sada bih progovorio Gospodu; može biti da ce se naci dvadeset. Rece: Necu ih pogubiti za onih dvadeset.
32. Najposle rece: Nemoj se gneviti, Gospode, što cu još jednom progovoriti; može biti da ce se naci deset. Rece: Necu ih pogubiti radi onih deset.
33. I Gospod otide svršivši razgovor sa Avramom; a Avram se vrati na svoje mesto.