Prva knjiga Mojsijeva 3
1. Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa rece ženi: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu?
2. A žena rece zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu;
3. Samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.
4. A zmija rece ženi: Necete vi umreti;
5. Nego zna Bog da ce vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oci, pa cete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo.
6. I žena videci da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra rod s njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi.
7. Tada im se otvoriše oci, i videše da su goli; pa spletoše lišca smokovog i naciniše sebi pregace.
8. I zacuše glas Gospoda Boga, koji idaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga medu drveta u vrtu.
9. A Gospod Bog viknu Adama i rece mu: Gde si?
10. A on rece: Cuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih.
11. A Bog rece: Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?
12. A Adam rece: Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.
13. A Gospod Bog rece ženi: Zašto si to ucinila? A žena odgovori: Zmija me prevari, te jedoh.
14. Tada rece Gospod Bog zmiji: Kad si to ucinila, da si prokleta mimo svako živince i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vuceš i prah da jedeš do svog veka.
15. I još mecem neprijateljstvo izmedu tebe i žene i izmedu semena tvog i semena njenog; ono ce ti na glavu stajati a ti ceš ga u petu ujedati.
16. A ženi rece: Tebi cu mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ceš decu radati, i volja ce tvoja stajati pod vlašcu muža tvog, i on ce ti biti gospodar.
17. Pa onda rece Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ceš se od nje hraniti do svog veka;
18. Trnje i korov ce ti radati, a ti ceš jesti zelje poljsko;
19. Sa znojem lica svog ješceš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ceš se vratiti.
20. I Adam nadede ženi svojoj ime Jeva, zato što je ona mati svima živima.
21. I nacini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuce ih u njih.
22. I rece Gospod Bog: Eto, covek posta kao jedan od nas znajuci šta je dobro šta li zlo; ali sada da ne pruži ruku svoju i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi.
23. I Gospod Bog izagna ga iz vrta edemskog da radi zemlju, od koje bi uzet;
24. I izagnav coveka postavi pred vrtom edemskim heruvima s plamenim macem, koji se vijaše i tamo i amo, da cuva put ka drvetu od života.