Prva knjiga Mojsijeva 23
1. A požive Sara sto i dvadeset i sedam godina; to su godine veka Sarinog;
2. I umre Sara u Kirijat-Arvi, a to je Hevron, u zemlji hananskoj. I dode Avram da ožali Saru i oplace.
3. A kad usta Avram od mrtvaca svog, rece sinovima Hetovim govoreci:
4. Stranac sam i došljak kod vas; dajte mi da imam grob kod vas da pogrebem mrtvaca svog ispred ociju svojih.
5. A sinovi Hetovi odgovoriše Avramu govoreci mu:
6. Cuj nas, gospodaru; ti si knez od Boga medu nama; u najboljem grobu našem pogrebi mrtvaca svog; niko izmedu nas nece ti zatvoriti grob svoj da ne pogrebeš mrtvaca svog.
7. Tada usta Avram i pokloni se narodu zemlje one, sinovima Hetovim;
8. I rece im govoreci: Ako hocete da pogrebem mrtvaca svog ispred ociju svojih, poslušajte me, i govorite za mene Efronu sinu Sarovom,
9. Neka mi da pecinu u Makpeli, koja je nakraj njive njegove; za novce neka mi je da medu vama koliko vredi, da imam grob.
10. A Efron sedaše usred sinova Hetovih. Pa rece Efron Hetejin Avramu pred sinovima Hetovim, koji slušahu, pred svim koji ulažahu na vrata grada njegovog, govoreci:
11. Ne, gospodaru; cuj me: poklanjam ti njivu, i pecinu kod nje poklanjam ti: pred sinovima naroda svog poklanjam ti je, pogrebi mrtvaca svog.
12. A Avram se pokloni narodu zemlje one,
13. I rece Efronu pred narodom zemlje one govoreci: Ako si voljan cuj me; da ti dam šta vredi njiva, uzmi od mene, pa cu onda pogrepsti mrtvaca svog onde.
14. A Efron odgovori Avramu govoreci mu:
15. Gospodaru, cuj me; zemlja vredi cetiri stotine sikala srebra izmedu mene i tebe; šta je to? Samo ti pogrebi mrtvaca svog.
16. A Avram cuvši Efrona izmeri mu srebro, koje rece pred sinovima Hetovim, cetiri stotine sikala srebra, kako su išli medu trgovcima.
17. I njiva Efronova u Makpeli prema Mamriji, njiva s pecinom koja je na njoj, i sva drveta na njivi i po medi njenoj unaokolo,
18. Posta Avramova pred sinovima Hetovim, pred svima koji ulaze na vrata grada onog.
19. Potom pogrebe Avram Saru ženu svoju u pecini na njivi Makpeli prema Mamriji, a to je Hevron, u zemlji hananskoj.
20. I potvrdiše sinovi Hetovi njivu i pecinu na njoj Avramu da ima grob.