Prva knjiga Mojsijeva 27
1. Kad Isak ostare i oci mu potamneše, te ne videše, dozva Isava starijeg sina svog, i rece mu: Sine! A on odgovori: Evo me.
2. Tada rece: Evo ostareo sam, ne znam kad cu umreti;
3. Uzmi oružje svoje, tul i luk, i izadi u planinu, te mi ulovi lov;
4. I zgotovi mi jelo po mojoj volji, i donesi mi da jedem, pa da te blagoslovi duša moja dok nisam umro.
5. A Reveka cu šta Isak rece sinu svom Isavu. I Isav otide u planinu da ulovi lov i donese.
6. A Reveka rece Jakovu, sinu svom govoreci: Gle, cuh oca tvog gde govori s Isavom, bratom tvojim i rece:
7. Donesi mi lov, i zgotovi jelo da jedem, pa da te blagoslovim pred Gospodom dok nisam umro.
8. Nego sada, sine, poslušaj me šta cu ti kazati.
9. Idi sada k stadu i donesi dva dobra jareta, da zgotovim ocu tvom jelo od njih, kako rado jede.
10. Pa ceš uneti ocu da jede i da te blagoslovi dok nije umro.
11. A Jakov rece Reveci materi svojoj: Ali je Isav brat moj rutav, a ja sam gladak;
12. Može me opipati otac, pa ce se osetiti da sam ga hteo prevariti, te cu navuci na se prokletstvo mesto blagoslova.
13. A mati mu rece: Neka prokletstvo tvoje, sine padne na mene; samo me poslušaj, i idi i donesi mi.
14. Tada otišavši uze i donese materi svojoj; a mati njegova zgotovi jelo kako jedaše rado otac njegov.
15. Pa onda uze Reveka najlepše haljine starijeg sina svog, koje behu u nje kod kuce, i obuce Jakova mladeg sina svog.
16. I jarecim kožicama obloži mu ruke i vrat gde beše gladak.
17. I dade Jakovu sinu svom u ruke jelo i hleb što zgotovi.
18. A on ude k ocu svom i rece: Oce. A on odgovori: Evo me; koji si ti, sine?
19. I Jakov rece ocu svom: Ja, Isav tvoj prvenac; ucinio sam kako si mi rekao; digni se, posadi se da jedeš lov moj, pa da me blagoslovi duša tvoja.
20. A Isak rece sinu svom: Kad brže nade, sine? A on rece: Gospod Bog tvoj dade, te izade preda me.
21. Tada rece Isak Jakovu: Hodi bliže, sine da te opipam jesi li sin moj Isav ili ne.
22. I pristupi Jakov k Isaku ocu svom, a on ga opipa, pa rece: Glas je Jakovljev, ali ruke su Isavove.
23. I ne pozna ga, jer mu ruke behu kao u Isava brata njegovog rutave: Zato ga blagoslovi;
24. I rece mu: Jesi li ti sin moj Isav? A on odgovori: Ja sam.
25. Tada rece: A ti daj, sine, da jedem lov tvoj, pa da te blagoslovi duša moja. I dade mu, te jede; pa mu donese i vino te pi.
26. Potom Isak, otac njegov rece mu: Hodi sine, celivaj me.
27. I on pristupi i celiva ga; a Isak oseti miris od haljina njegovih, i blagoslovi ga govoreci: Gle, miris sina mog kao miris od polja koje blagoslovi Gospod.
28. Bog ti dao rose nebeske, i dobre zemlje i pšenice i vina izobila!
29. Narodi ti služili i plemena ti se klanjala! Bio gospodar braci svojoj i klanjali ti se sinovi matere tvoje! Proklet bio koji tebe usproklinje, a blagosloven koji tebe uzblagosilja!
30. A kad Isak blagoslovi Jakova, i Jakov otide ispred Isaka oca svog, u taj cas dode Isav brat njegov iz lova.
31. Pa zgotovi i on jelo i unese ocu svom, i rece mu: Ustani, oce, da jedeš šta ti je sin ulovio, pa da me blagoslovi duša tvoja.
32. A Isak otac njegov rece mu: Ko si ti? A on rece: Ja, sin tvoj, prvenac tvoj Isav.
33. Tada se prepade Isak, i rece: Ko? Da gde je onaj koji ulovi i donese mi lova, i od svega jedoh pre nego ti dode, i blagoslovih ga? On ce i ostati blagosloven.
34. A kad cu Isav reci oca svog, vrisnu glasno i ožalosti se veoma, i rece ocu svom: Blagoslovi i mene, oce.
35. A on mu rece: Dode brat tvoj s prevarom, i odnese tvoj blagoslov.
36. A Isav rece: Pravo je što mu je ime Jakov, jer me vec drugom prevari. Prvenaštvo mi uze, pa eto sada mi uze i blagoslov. Potom rece: Nisi li i meni ostavio blagoslov?
37. A Isak odgovori, i rece Isavu: Eto sam ga postavio tebi za gospodara; i svu bracu njegovu dadoh mu da mu budu sluge; pšenicom i vinom ukrepih ga; pa šta bih sada tebi ucinio, sine?
38. I Isav rece ocu svom: Eda li je samo jedan blagoslov u tebe, oce? Blagoslovi i mene, oce. I stade glasno plakati Isav.
39. A Isak otac njegov odgovarajuci rece mu: Evo, stan ce ti biti na rodnoj zemlji i rosi nebeskoj ozgo.
40. Ali ceš živeti od maca svog, i bratu ceš svom služiti; ali ce doci vreme, te ceš pošto se naplaceš skršiti jaram njegov s vrata svog.
41. I Isav omrze ljuto na Jakova radi blagoslova, kojim ga blagoslovi otac, i govoraše u srcu svom: Blizu su žalosni dani oca mog, tada cu ubiti Jakova brata svog.
42. I kazaše Reveci reci Isava sina njenog starijeg, a ona poslavši dozva Jakova mladeg sina svog, i rece mu: Gle, Isav brat tvoj teši se time što hoce da te ubije.
43. Nego, sine, poslušaj šta cu ti kazati; ustani i beži k Lavanu bratu mom u Haran.
44. I ostani kod njega neko vreme dokle prode srdnja brata tvog,
45. Dokle se gnev brata tvog odvrati od tebe, te zaboravi šta si mu ucinio; a onda cu ja poslati da te dovedu odande. Zašto bih ostala bez obojice vas u jedan dan?
46. A Isaku rece Reveka: Omrzao mi je život radi ovih Hetejaka. Ako se Jakov oženi Hetejkom, kakvom izmedu kceri ove zemlje, na šta mi život?