Prva knjiga Mojsijeva 21
1. I Gospod pohodi Saru, kao što beše rekao i ucini Gospod Sari kao što beše kazao.
2. Jer zatrudne i rodi Sara Avramu sina u starosti njegovoj u isto vreme kad kaza Gospod.
3. I Avram nadede ime sinu koji mu se rodi, kog mu rodi Sara, Isak.
4. I obreza Avram sina svog Isaka kad bi od osam dana, kao što mu zapovedi Bog.
5. A Avramu beše sto godina kad mu se rodi sin Isak.
6. A Sara rece: Bog mi ucini smeh; ko god cuje, smejace mi se.
7. I rece: Ko bi rekao Avramu da ce Sara dojiti decu? Ipak mu rodih sina u starosti njegovoj.
8. A kad dete doraste da se odbije od sise, ucini Avram veliku gozbu onaj dan kad odbiše Isaka od sise.
9. I Sara vide sina Agare Misirke, koja ga rodi Avramu, gde se podsmeva;
10. Pa rece Avramu: Oteraj ovu robinju sa sinom njenim, jer sin ove robinje nece biti naslednik s mojim sinom, s Isakom.
11. A to Avramu bi vrlo krivo radi sina njegovog.
12. Ali Bog rece Avramu: Nemoj da ti je krivo radi deteta i radi robinje tvoje. Šta ti je god kazala Sara, poslušaj; jer ce ti se u Isaku seme prozvati.
13. Ali cu i od sina robinjinog uciniti narod, jer je tvoje seme.
14. I Avram ustav ujutru rano, uze hleba i mešinu vode, i dade Agari metnuvši joj na leda, i dete, i otpusti je. A ona otišavši lutaše po pustinji virsavskoj.
15. A kad nesta vode u mešini, ona baci dete pod jedno drvo,
16. Pa otide koliko se može strelom dobaciti, i sede prema njemu; jer govoraše: Da ne gledam kako ce umreti dete. I sedeci prema njemu stade glasno plakati.
17. A Bog cu glas detinji, i andeo Božji viknu s neba Agaru, i rece joj: Šta ti je Agaro? Ne boj se, jer Bog cu glas detinji odande gde je.
18. Ustani, digni dete i uzmi ga u narucje; jer cu od njega uciniti velik narod.
19. I Bog joj otvori oci, te ugleda studenac; i otišavši napuni mešinu vode, i napoji dete.
20. I Bog beše s detetom, te odraste, i živeše u pustinji i posta strelac.
21. A živeše u pustinji Faranu. I mati ga oženi iz zemlje misirske.
22. U to vreme rece Avimeleh i Fihol vojvoda njegov Avramu govoreci: Bog je s tobom u svemu što radiš.
23. Zakuni mi se sada Bogom da neceš prevariti mene ni sina mog ni unuka mog nego da ceš dobro onako kako sam ja tebi cinio i ti ciniti meni i zemlji u kojoj si došljak.
24. A Avram rece: Hocu se zakleti.
25. Ali Avram prekori Avimeleha za studenac, koji uzeše na silu sluge Avimelehove.
26. A Avimeleh rece: Ne znam ko je to ucinio; niti mi ti kaza, niti cuh do danas.
27. Tada Avram uze ovaca i goveda, i dade Avimelehu, i uhvati veru medu sobom.
28. A Avram odluci sedam jaganjaca iz stada.
29. A Avimeleh rece Avramu: Šta ce ono sedam jaganjaca što si odlucio?
30. A on odgovori: Da primiš iz moje ruke ono sedam jaganjaca, da mi bude svedocanstvo da sam ja iskopao ovaj studenac.
31. Otuda se prozva ono mesto Virsaveja, jer se onde zakleše obojica.
32. Tako uhvatiše veru na Virsaveji. Tada se diže Avimeleh i Fihol vojvoda njegov, i vratiše se u zemlju filistejsku.
33. A Avram posadi lug na Virsaveji, i onde prizva ime Gospoda Boga Vecnog.
34. I Avram živeše kao došljak u zemlji filistejskoj mnogo vremena.