Prva knjiga Mojsijeva 7
1. I rece Gospod Noju: Udi u kovceg ti i sav dom tvoj; jer te nadoh pravedna pred sobom ovog veka.
2. Uzmi sa sobom od svih životinja cistih po sedmoro, sve mužjaka i ženku njegovu; a od životinja necistih po dvoje, mužjaka i ženku njegovu,
3. Takode i od ptica nebeskih po sedam, mužjaka i ženku njegovu, da im se sacuva seme na zemlji.
4. Jer cu do sedam dana pustiti dažd na zemlju za cetrdeset dana i cetrdeset noci, i istrebicu sa zemlje svako telo živo, koje sam stvorio.
5. I Noje ucini sve što mu zapovedi Gospod.
6. A beše Noju šest stotina godina kad dode potop na zemlju.
7. I ude Noje u kovceg i sinovi njegovi i žena njegova i žene sinova njegovih s njim radi potopa.
8. Od životinja cistih i od životinja necistih i od ptica i od svega što se mice po zemlji,
9. Ude k Noju u kovceg po dvoje, muško i žensko, kao što beše Bog zapovedio Noju.
10. A u sedmi dan dode potop na zemlju.
11. Kad je bilo Noju šest stotina godina, te godine drugog meseca, sedamnaesti dan toga meseca, taj dan razvališe se svi izvori velikog bezdana, i otvoriše se ustave nebeske;
12. I udari dažd na zemlju za cetrdeset dana i cetrdeset noci.
13. Taj dan ude u kovceg Noje i Sim i Ham i Jafet, sinovi Nojevi, i žena Nojeva i tri žene sinova njegovih s njima;
14. Oni, i svakojake zveri po vrstama svojim, i svakojaka stoka po vrstama svojim, i šta se god mice po zemlji po vrstama svojim, i ptice sve po vrstama svojim, i šta god leti i ima krila,
15. Dode k Noju u kovceg po dvoje od svakog tela, u kome ima živa duša,
16. Muško i žensko od svakog tela udoše, kao što beše Bog zapovedio Noju; pa Gospod zatvori za njim.
17. I bi potop na zemlji za cetrdeset dana; i voda dode i uze kovceg, i podiže ga od zemlje.
18. I navali voda, i usta jako po zemlji, i kovceg stade ploviti vodom.
19. I navaljivaše voda sve vecma po zemlji, i pokri sva najviša brda što su pod celim nebom.
20. Petnaest lakata dode voda iznad brda, pošto ih pokri.
21. Tada izgibe svako telo što se micaše na zemlji, ptice i stoka, i zveri i sve što gamiže po zemlji, i svi ljudi.
22. Sve što imaše dušu živu u nosu, sve što beše na suvom, pomre.
23. I istrebi se svako telo živo na zemlji, i ljudi i stoka i šta god gamiže i ptice nebeske, sve, velim, istrebi se sa zemlje; samo Noje osta i šta s njim beše u kovcegu.
24. I stajaše voda povrh zemlje sto pedeset dana.