Prva knjiga Mojsijeva 30
1. A Rahilja videvši gde ne rada dece Jakovu, pozavide sestri svojoj; i rece Jakovu: Daj mi dece, ili cu umreti.
2. A Jakov se rasrdi na Rahilju, i rece: Zar sam ja a ne Bog koji ti ne da poroda?
3. A ona rece: Eto robinje moje Vale, lezi s njom, neka rodi na mojim kolenima, pa cu i ja imati dece od nje.
4. I dade mu Valu robinju svoju za ženu, i Jakov leže s njom.
5. I zatrudne Vala, i rodi Jakovu sina.
6. A Rahilja rece: Gospod mi je sudio i cuo glas moj, te mi dade sina. Zato mu nadede ime Dan.
7. I Vala robinja Rahiljina zatrudne opet, i rodi drugog sina Jakovu;
8. A Rahilja rece: Borah se žestoko sa sestrom svojom, ali odoleh. I nadede mu ime Neftalim.
9. A Lija videvši gde presta radati uze Zelfu robinju svoju i dade je Jakovu za ženu.
10. I rodi Zelfa robinja Lijina Jakovu sina;
11. I Lija rece: Dode ceta. I nadede mu ime Gad.
12. Opet rodi Zelfa robinja Lijina drugog sina Jakovu;
13. I rece Lija: Blago meni, jer ce me blaženom zvati žene. Zato mu nadede ime Asir.
14. A Ruvim izide u vreme žetve pšenicne i nade mandragoru u polju, i donese je Liji materi svojoj. A Rahilja rece Liji: Daj mi mandragoru sina svog.
15. A ona joj rece: Malo li ti je što si mi uzela muža? Hoceš da mi uzmeš i mandragoru sina mog? A Rahilja joj rece: Neka nocas spava s tobom za mandragoru sina tvog.
16. I uvece kad se Jakov vracaše iz polja, izide mu Lija na susret i rece: Spavaceš kod mene, jer te kupih za mandragoru sina svog. I spava kod nje onu noc.
17. A Bog usliši Liju, te ona zatrudne, i rodi Jakovu petog sina.
18. I rece Lija: Gospod mi dade platu moju što dadoh robinju svoju mužu svom. I nadede mu ime Isahar.
19. I zatrudne Lija opet, i rodi Jakovu šestog sina;
20. I rece Lija: Dariva me Gospod darom dobrim; da ako se sada vec priljubi k meni muž moj, jer mu rodih šest sinova. Zato mu nadede ime Zavulon.
21. Najposle rodi kcer, i nadede joj ima Dina.
22. Ali se Gospod opomenu Rahilje; i uslišivši je otvori joj matericu.
23. I zatrudne, i rodi sina, i rece: Uze Bog sramotu moju.
24. I nadede mu ime Josif, govoreci: Neka mi doda Gospod još jednog sina.
25. A kad Rahilja rodi Josifa, rece Jakov Lavanu: Pusti me da idem u svoje mesto i u svoju zemlju.
26. Daj mi žene moje, za koje sam ti služio, i decu moju, da idem, jer znaš kako sam ti služio.
27. A Lavan mu rece: Nemoj, ako sam našao milost pred tobom; vidim da me je blagoslovio Gospod tebe radi.
28. I još rece: Išti koliko hoceš plate, i ja cu ti dati.
29. A Jakov mu odgovori: Ti znaš kako sam ti služio i kakva ti je stoka postala kod mene.
30. Jer je malo bilo što si imao dokle ja ne dodoh; ali se umnoži veoma, jer te Gospod blagoslovi kad ja dodoh. Pa kad cu i ja tako sebi kucu kuciti?
31. I rece mu Lavan: Šta hoceš da ti dam? A Jakov odgovori: Ne treba ništa da mi daš; nego cu ti opet pasti stoku i cuvati, ako ceš mi uciti ovo:
32. Da zadem danas po svoj stoci tvojoj, i odlucim sve što je šareno i s belegom, i sve što je crno izmedu ovaca, i šta je s belegom i šareno izmedu koza, pa šta posle bude tako, ono da mi je plata.
33. Tako ce mi se posle posvedociti pravda moja pred tobom kad dodeš da vidiš zaslugu moju: Šta god ne bude šareno ni s belegom ni crno izmedu ovaca i koza u mene, bice kradeno.
34. A Lavan rece: Eto, neka bude kako si kazao.
35. I odluci Lavan isti dan jarce s belegom i šarene i sve koze s belegom i šarene, i sve na cem beše šta belo, i sve crno izmedu ovaca, i predade sinovima svojim.
36. I ostavi daljine tri dana hoda izmedu sebe i Jakova. I Jakov pasaše ostalu stoku Lavanovu.
37. I uze Jakov zelenih prutova topolovih i leskovih i kestenovih, i naguli ih do beline koja beše na prutovima.
38. I metaše naguljene prutove pred stoku u žlebove i korita kad dolažaše stoka da pije, da bi se upaljivala kad dode da pije.
39. I upaljivaše se stoka gledajuci u prutove, i šta se mladaše beše s belegom, prutasto i šareno.
40. I Jakov odlucivaše mlad, i obracaše stado Lavanovo da gleda u šarene i u sve crne; a svoje stado odvajaše i ne obracaše ga prema stadu Lavanovom.
41. I kad se god upaljivaše stoka rana, metaše Jakov prutove u korita pred oci stoci da bi se upaljivala gledajuci u prutove;
42. A kad se upaljivaše pozna stoka, ne metaše; tako pozne bivahu Lavanove a rane Jakovljeve.
43. I tako se taj covek obogati vrlo, te imaše mnogo stoke i sluga i sluškinja i kamila i magaraca.