Prva knjiga Mojsijeva 8

1. A Bog se opomenu Noja i svih zveri i sve stoke što behu s njim u kovcegu; i posla Bog vetar na zemlju da uzbije vodu.
2. I zatvoriše se izvori bezdanu i ustave nebeske, i dažd s neba prestade.
3. I stade voda opadati na zemlji, i jednako opadaše posle sto pedeset dana;
4. Te se ustavi kovceg sedmog meseca dana sedamnaestog na planini Araratu.
5. I voda opadaše sve vecma do desetog meseca; i prvog dana desetog meseca pokazaše se vrhovi od brda.
6. A posle cetrdeset dana otvori Noje prozor na kovcegu, koji beše nacinio;
7. I ispusti gavrana, koji jednako odletaše i doletaše dokle ne presahnu voda na zemlji.
8. Pa pusti i golubicu da bi video je li opala voda sa zemlje.
9. A golubica ne našavši gde bi stala nogom svojom vrati se k njemu u kovceg, jer još beše voda po svoj zemlji; i Noje pruživši ruku uhvati je i uze k sebi u kovceg.
10. I poceka još sedam dana, po opet ispusti golubicu iz kovcega.
11. I pred vece vrati se k njemu golubica, i gle, u kljunu joj list maslinov, koji beše otkinula; tako pozna Noje da je opala voda sa zemlje.
12. Ali poceka još sedam dana, pa opet ispusti golubicu, a ona mu se više ne vrati.
13. Šest stotina prve godine veka Nojevog prvi dan prvog meseca usahnu voda na zemlji; i Noje otkri krov na kovcegu, i ugleda zemlju suvu.
14. A drugog meseca dvadeset sedmog dana beše sva zemlja suva.
15. Tada rece Bog Noju govoreci:
16. Izadi iz kovcega ti i žena tvoja i sinovi tvoji i žene sinova tvojih s tobom;
17. Sve zveri što su sa tobom od svakog tela, ptice i stoku i šta god gamiže po zemlji, izvedi sa sobom, neka se razidu po zemlji, i neka se plode i množe na zemlji.
18. I izide Noje i sinovi njegovi i žena njegova i žene sinova njegovih s njim.
19. Sve zveri, sve sitne životinje, sve ptice i sve što se mice po zemlji po svojim vrstama izidoše iz kovcega.
20. I nacini Noje žrtvenik Gospodu, i uze od svake ciste stoke i od svih ptica cistih, i prinese na žrtveniku žrtve paljenice.
21. I Gospod omirisa miris ugodni, i rece u srcu svom: Necu više kleti zemlje s ljudi, što je misao srca covecijeg zla od malena; niti cu više ubijati sve što živi, kao što ucinih.
22. Od sada dokle bude zemlje, nece nestajati setve ni žetve, studeni ni vrucine, leta ni zime, dana ni noci.

Chapters

1234567891011121314151617181920212223242526272829303132333435363738394041424344454647484950