Prva knjiga Mojsijeva 1
1. U pocetku stvori Bog nebo i zemlju.
2. A zemlja beše bez oblicja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom.
3. I rece Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost.
4. I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame.
5. I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noc. I bi vece i bi jutro, dan prvi.
6. Potom rece Bog: Neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode.
7. I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako.
8. A svod nazva Bog nebo. I bi vece i bi jutro, dan drugi.
9. Potom rece Bog: Neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suvo. I bi tako.
10. I suvo nazva Bog zemlja, a zborišta vodena nazva mora; i vide Bog da je dobro.
11. Opet rece Bog: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme, i drvo rodno, koje rada rod po svojim vrstama, u kome ce biti seme njegovo na zemlji. I bi tako.
12. I pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme po svojim vrstama, i drvo, koje rada rod, u kome je seme njegovo po njegovim vrstama. I vide Bog da je dobro.
13. I bi vece i bi jutro, dan treci.
14. Potom rece Bog: Neka budu videla na svodu nebeskom, da dele dan i noc, da budu znaci vremenima i danima i godinama;
15. I neka svetle na svodu nebeskom, da obasjavaju zemlju. I bi tako.
16. I stvori Bog dva videla velika: videlo vece da upravlja danom, i videlo manje da upravlja nocu, i zvezde.
17. I postavi ih Bog na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju.
18. I da upravljaju danom i nocu, i da dele svetlost od tame. I vide Bog da je dobro.
19. I bi vece i bi jutro, dan cetvrti.
20. Potom rece Bog: Neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski.
21. I stvori Bog kitove velike i sve žive duše što se micu, što provrveše po vodi po vrstama svojim, i sve ptice krilate po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro;
22. I blagoslovi ih Bog govoreci: Radajte se i množite se, i napunite vodu po morima, i ptice neka se množe na zemlji.
23. I bi vece i bi jutro, dan peti.
24. Potom rece Bog: Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako.
25. I stvori Bog zveri zemaljske po vrstama njihovim, i stoku po vrstama njenim, i sve sitne životinje na zemlji po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro.
26. Potom rece Bog: Da nacinimo coveka po svom oblicju, kao što smo mi, koji ce biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se micu po zemlji.
27. I stvori Bog coveka po oblicju svom, po oblicju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih.
28. I blagoslovi ih Bog, i rece im Bog: Radajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se mice po zemlji.
29. I još rece Bog: Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to ce vam biti za hranu.
30. A svim zverima zemaljskim i svim pticama nebeskim i svemu što se mice na zemlji i u cemu ima duša živa, dao sam svu travu da jedu. I bi tako.
31. Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma. I bi vece i bi jutro, dan šesti.