Prva knjiga Mojsijeva 28
1. Tada Isak dozva Jakova, i blagoslovi ga, i zapovedi mu i rece: Nemoj da se oženiš kojom izmedu kceri hananejskih.
2. Ustani, idi u Padan-Aram u dom Vatuila oca matere svoje, i odande se oženi izmedu kceri Lavana ujaka svog.
3. A Bog Svemoguci da te blagoslovi, i da ti da veliku porodicu i umnoži te, da od tebe postane mnoštvo naroda,
4. I da ti da blagoslov Avramov, tebi i semenu tvom s tobom, da naslediš zemlju u kojoj si došljak, koju Bog dade Avramu.
5. Tako opravi Isak Jakova, i on pode u Padan-Aram k Lavanu sinu Vatuila Sirina, bratu Reveke matere Jakovljeve i Isavove.
6. A Isav vide gde Isak blagoslovi Jakova i opravi ga u Padan-Aram da se odande oženi, i gde blagosiljajuci ga zapovedi mu i rece: Nemoj da se oženiš kojom izmedu kceri hananejskih,
7. I gde Jakov posluša oca svog i mater svoju, i otide u Padan-Aram;
8. I vide Isav da kceri hananejske nisu po volji Isaku ocu njegovom.
9. Pa otide Isav k Ismailu, i uze za ženu preko žena svojih Maeletu, kcer Ismaila sina Avramovog, sestru Naveotovu.
10. A Jakov otide od Virsaveje iduci u Haran.
11. I dode na jedno mesto, i onde zanoci, jer sunce beše zašlo; i uze kamen na onom mestu, i metnu ga sebi pod glavu, i zaspa na onom mestu.
12. I usni, a to lestve stajahu na zemlji a vrhom ticahu u nebo, i gle, andeli Božji po njima se penjahu i silažahu;
13. I gle, na vrhu stajaše Gospod, i rece: Ja sam Gospod Bog Avrama oca tvog i Bog Isakov; tu zemlju na kojoj spavaš tebi cu dati i semenu tvom;
14. I semena ce tvog biti kao praha na zemlji, te ceš se raširiti na zapad i na istok i na sever i na jug, i svi narodi na zemlji blagoslovice se u tebi i u semenu tvom.
15. I evo, ja sam s tobom, i cuvacu te kuda god podeš, i dovešcu te natrag u ovu zemlju, jer te necu ostaviti dokle god ne ucinim šta ti rekoh.
16. A kad se Jakov probudi od sna, rece: Zacelo je Gospod na ovom mestu; a ja ne znah.
17. I uplaši se, i rece: Kako je strašno mesto ovo! Ovde je doista kuca Božja, i ovo su vrata nebeska.
18. I usta Jakov ujutru rano, i uze kamen što beše metnuo sebi pod glavu, i utvrdi ga za spomen i preli ga uljem.
19. I prozva ono mesto Vetilj, a pre beše ime onom gradu Luz.
20. I ucini Jakov zavet, govoreci: Ako Bog bude sa mnom i sacuva me na putu kojim idem i da mi hleba da jedem i odela da se oblacim,
21. I ako se vratim na miru u dom oca svog, Gospod ce mi biti Bog;
22. A kamen ovaj koji utvrdih za spomen bice dom Božji; i šta mi god daš, od svega cu deseto dati Tebi.