Prva knjiga Mojsijeva 19

1. A uvece dodoše dva andela u Sodom; a Lot sedaše na vratima sodomskim; i kad ih ugleda, ustade te ih srete, i pokloni se licem do zemlje,

2. I rece: Hodite, gospodo, u kucu sluge svog, i prenocite i operite noge svoje; pa sutra rano kad ustanete podite svojim putem. A oni rekoše: Ne, nego cemo prenociti na ulici.

3. Ali on navali na njih, te se uvratiše k njemu i udoše u kucu njegovu, i on ih ugosti, i ispece hlebova presnih, i jedoše.

4. I još ne behu legli, a gradani Sodomljani slegoše se oko kuce, staro i mlado, sav narod sa svih krajeva,

5. I vikahu Lota i govorahu mu: Gde su ljudi što dodoše sinoc k tebi? Izvedi ih k nama da ih poznamo.

6. A Lot izide k njima pred vrata zatvorivši vrata za sobom,

7. I rece im: Nemojte, braco, ciniti zla.

8. Evo imam dve kceri, koje još ne poznaše coveka; njih cu vam izvesti, pa cinite s njima šta vam je volja; samo ne dirajte u ove ljude, jer su zato ušli pod moj krov.

9. A oni rekoše: Hodi amo. Pa onda rekoše: Ovaj je sam došao amo da živi kao došljak, pa još hoce da nam sudi; sad cemo tebi uciniti gore nego njima. Pa navališe jako na coveka, na Lota, i stadoše istavljati vrata.

10. A ona dva coveka digoše ruke, i uvukoše Lota sebi u kucu, i zatvoriše vrata.

11. A ljude što behu pred vratima kucnim ujedanput oslepiše od najmanjeg do najveceg, te ne mogahu naci vrata.

12. Tada ona dva coveka rekoše Lotu: Ako imaš ovde još koga svog, ili zeta ili sina ili kcer, ili koga god svog u ovom gradu, gledaj nek idu odavde;

13. Jer hocemo da zatremo mesto ovo, jer je vika njihova velika pred Gospodom, pa nas posla Gospod da ga zatremo.

14. I izide Lot, i kaza zetovima svojim, za koje htede dati kceri svoje, i rece im: Ustajte, idite iz mesta ovog, jer ce sada zatrti Gospod grad ovaj. Ali se zetovima njegovim ucini da se šali.

15. A kad zora zabele, navališe andeli na Lota govoreci: ustani, uzmi ženu svoju, i dve kceri svoje koje su tu, da ne pogineš u bezakonju grada tog.

16. A on se stade šcinjati, te ljudi uzeše za ruku njega i ženu njegovu i dve kceri njegove, jer ga beše žao Gospodu i izvedoše ga i pustiše ga iza grada.

17. I kad ih izvedoše napolje, rece jedan: Izbavi dušu svoju i ne obziri se natrag i u celoj ovoj ravni da nisi stao; beži na ono brdo da ne pogineš.

18. A Lot im rece: Nemoj, Gospode!

19. Gle, sluga tvoj nade milost pred Tobom, i milost je Tvoja prevelika koju mi ucini sacuvavši mi život; ali ne mogu uteci na brdo da me ne stigne zlo i ne poginem.

20. Eno grad blizu; onamo se može uteci, a mali je; da bežimo onamo; ta mali je, te cu ostati živ.

21. A on mu rece: Eto poslušacu te i zato, i necu zatrti grada, za koji rece.

22. Brže beži onamo; jer ne mogu ciniti ništa dok ne stigneš onamo. Zato se prozva onaj grad Sigor.

23. I kad sunce ogranu po zemlji, Lot dode u Sigor.

24. Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja,

25. I zatre one gradove i svu onu ravan, i sve ljude u gradovima i rod zemaljski.

26. Ali žena Lotova beše se obazrela iduci za njim, i posta slan kamen.

27. A sutradan rano ustavši Avram, otide na mesto gde je stajao pred Gospodom;

28. I pogleda na Sodom i Gomor i svu okolinu po onoj ravni, i ugleda, a to se dizaše dim od zemlje kao dim iz peci.

29. Ali kad Bog zatiraše gradove u onoj ravni, opomenu se Bog Avrama, i izvede Lota iz propasti kad zatre gradove gde živeše Lot.

30. A Lot otide iz Sigora i stani se na onom brdu s dve kceri svoje, jer se bojaše ostati u Sigoru; i živeše u pecini s dve kceri svoje.

31. A starija rece mladoj: Naš je otac star, a nema nikoga na zemlji da dode k nama, kao što je obicaj po svoj zemlji.

32. Hajde da damo ocu vina neka se opije, pa da legnemo s njim, eda bismo sacuvale seme ocu svom.

33. I dadoše ocu vina onu noc; i došavši starija leže s ocem svojim, i on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade.

34. A sutradan rece starija mladoj: Gle, nocas spavah s ocem svojim. Da mu damo vina i dovece, pa idi ti i lezi s njim, eda bismo sacuvale seme ocu svom.

35. Pa i to vece dadoše ocu vina, i ustavši mlada leže s njim, i on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade.

36. I obe kceri Lotove zatrudneše od oca svog.

37. I starija rodi sina, i nadede mu ime Moav; od njega su Moavci do današnjeg dana.

38. Pa i mlada rodi sina, i nadede mu ime Ven-Amije; od njega su Amonci do današnjeg dana.