Prva knjiga Mojsijeva 34
1. A Dina kci Lijina, koju rodi Jakovu, izade da gleda devojke u onom kraju.
2. A ugleda je Sihem, sin Emora Efejina, kneza od one zemlje, i uze je i leže s njom i osramoti je.
3. I prionu srce njegovo za Dinu kcer Jakovljevu, i devojka mu omile, i on joj se umiljavaše.
4. I rece Sihem Emoru ocu svom govoreci: Oženi me ovom devojkom.
5. A Jakov cu da je osramotio Dinu kcer njegovu; a sinovi njegovi behu u polju sa stokom njegovom, i Jakov ocute dokle oni ne dodu.
6. A Emor otac Sihemov izide k Jakovu da se razgovori s njim.
7. A kad dodoše sinovi Jakovljevi iz polja i cuše šta je bilo, žao bi ljudima vrlo i razgneviše se veoma, što ucini sramotu Izrailju obležav kcer Jakovljevu, kako ne bi valjalo ciniti.
8. Tada im rece Emor govoreci: Sin moj Sihem srcem prionu za vašu kcer; podajte mu je za ženu.
9. I oprijateljite se s nama; kceri svoje udajite za nas i kcerima našim ženite se.
10. Pa živite s nama, i zemlja ce vam biti otvorena; nastanite se i trgujte i držite baštine u njoj.
11. I rece Sihem ocu devojcinom i braci joj: Da nadem milost pred vama, i dacu šta mi god kažete.
12. Ištite mi koliko god hocete uzdarja i dara, ja cu dati šta god kažete; samo mi dajte devojku za ženu.
13. A sinovi Jakovljevi odgovoriše Sihemu i Emoru ocu njegovom prevarno, jer osramoti Dinu sestru njihovu.
14. I rekoše im: Ne možemo to uciniti ni dati sestre svoje za coveka neobrezanog, jer je to sramota nama.
15. Nego cemo vam uciniti po volji, ako cete se izjednaciti s nama i obrezati sve muškinje izmedu sebe.
16. Onda cemo udavati svoje kceri za vas i ženicemo se vašim kcerima, i postacemo jedan narod.
17. Ako li ne pristanete da se obrežete, mi cemo uzeti svoju devojku i otici cemo.
18. I po volji biše reci njihove Emoru i Sihemu sinu Emorovom.
19. I momak ne oklevaše uciniti to; jer mu kci Jakovljeva omile veoma; i on beše najviše poštovan izmedu svih u kuci oca svog.
20. I otide Emor i sin mu Sihem na vrata grada svog, i rekoše gradanima govoreci:
21. Ovi ljudi hoce mirno da žive s nama, da se nastane u ovoj zemlji i da trguju po njoj; a evo zemlja je široka i za njih; pa cemo se kcerima njihovim ženiti i svoje cemo kceri udavati za njih.
22. Ali ce tako pristati da žive s nama i da postanemo jedan narod, ako se sve muškinje medu nama obrežu, kao što su oni obrezani.
23. Njihova stoka i njihovo blago i sva goveda njihova nece li biti naša? Složimo se samo s njima, pa ce ostati kod nas.
24. I koji izlažahu na vrata grada njegovog, svi poslušaše Emora i Sihema sina njegovog; i obreza se sve muškinje, svi koji izlažahu na vrata grada njegovog.
25. A treci dan kad oni behu u bolovima, uzeše dva sina Jakovljeva Simeun i Levije, braca Dinina, svaki svoj mac i udoše slobodno u grad i pobiše sve muškinje.
26. Ubiše i Emora i sina mu Sihema oštrim macem, i uzevši Dinu iz kuce Sihemove otidoše.
27. Tada dodoše sinovi Jakovljevi na pobijene, i opleniše grad, jer u njemu bi osramocena sestra njihova.
28. I uzeše ovce njihove i goveda njihova i magarce njihove, šta god beše u gradu i šta bod beše u polju.
29. I sve blago njihovo, i svu decu i žene njihove pohvataše i odvedoše, i šta god beše u kojoj kuci.
30. A Jakov rece Simeunu i Leviju; smetoste me, i omraziste me narodu ove zemlje, Hananejima i Ferezejima; u mene ima malo ljudi, pa ako se skupe na me, hoce me ubiti te cu se istrebiti ja i dom moj.
31. A oni rekoše: Zar sa sestrom našom da rade kao s kurvom?