Prva knjiga Mojsijeva 24
1. A Avram beše star i vremenit, i Gospod beše blagoslovio Avrama u svemu;
2. I rece Avram sluzi svom najstarijem u kuci svojoj, koji beše nad svim dobrom njegovim: Metni ruku svoju pod stegno moje,
3. Da te zakunem Gospodom Bogom nebeskim i Bogom zemaljskim da neceš dovesti žene sinu mom izmedu kceri ovih Hananeja, medu kojima živim;
4. Nego da ceš otici u zemlju moju i u rod moj i dovesti ženu sinu mom Isaku.
5. A sluga mu rece: i ako devojka ne htedbude poci sa mnom u ovu zemlju; hocu li odvesti sina tvog u zemlju iz koje si se iselio?
6. A Avram mu rece: Pazi da ne odvedeš sina mog onamo.
7. Gospod Bog nebeski, koji me je uzeo iz doma oca mog i iz zemlje roda mog, i koji mi je rekao i zakleo mi se govoreci: Semenu cu tvom dati zemlju ovu, On ce poslati andela svog pred tobom da dovedeš ženu sinu mom odande.
8. Ako li devojka ne htedbude poci s tobom, onda da ti je prosta zakletva moja; samo sina mog nemoj odvesti onamo.
9. I metnu sluga ruku svoju pod stegno Avramu gospodaru svom, i zakle mu se za ovo.
10. Tada sluga uze deset kamila izmedu kamila gospodara svog da ide, jer sve blago gospodara njegovog beše pod njegovom rukom; i otišavši dode u Mesopotamiju do grada Nahorovog.
11. I pusti kamile da poležu iza grada kod studenca pred vece kad izlaze gradanke da zahvataju vode;
12. I rece: Gospode Bože gospodara mog Avrama, daj mi srecu danas i ucini milost gospodaru mom Avramu.
13. Evo, ja cu stajati kod ovog studenca, a gradanke ce doci da zahvataju vode.
14. Kojoj devojci kažem: Nagni krcag svoj da se napijem, a ona rece: Na pij, i kamile cu ti napojiti; daj to da bude ona koju si namenio sluzi svom Isaku; i po tome da poznam da si ucinio milost gospodaru mom.
15. I on još ne izgovori, a to Reveka, kci Vatuila sina Melhe žene Nahora brata Avramovog, dode s krcagom na ramenu.
16. I beše vrlo lepa, još devojka, još je covek ne beše poznao. Ona side na izvor, i natoci krcag, i pode;
17. A sluga iskoci pred nju, i rece; daj mi da se napijem malo vode iz krcaga tvog.
18. A ona rece: Na pij, gospodaru. I brže spusti krcag na ruku svoju, i napoji ga.
19. I kad ga napoji, rece: i kamilama cu tvojim naliti neka se napiju.
20. I brže izruci krcag svoj u pojilo, pa opet otrca na studenac da nalije, i nali svim kamilama njegovim.
21. A covek joj se divljaše, i cutaše, nece li poznati je li Gospod dao srecu putu njegovom ili nije.
22. A kad se kamile napiše, izvadi covek zlatnu grivnu od po sikala i metnu joj oko cela, i dve narukvice metnu joj na ruke od deset sikala zlata.
23. I rece: Cija si kci? Kaži mi. Ima li u kuci oca tvog mesta za nas da prenocimo?
24. A ona mu rece: Ja sam kci Vatuila sina Melšinog, koga rodi Nahoru.
25. Još rece: Ima u nas mnogo slame i pice i mesta za nocište.
26. Tada covek savivši se pokloni se Gospodu,
27. I rece: Blagosloven da je Gospod Bog gospodara mog Avrama, što ne ostavi milost svoju i veru svoju prema gospodaru mom, i putem dovede me Gospod u dom rodbine gospodara mog.
28. A devojka otrca i sve ovo kaza u domu matere svoje.
29. A Reveka imaše brata, kome ime beše Lavan; i istrca Lavan k coveku na studenac,
30. Kako vide grivnu i narukvice na rukama sestre svoje i cu gde Reveka sestra mu rece: Tako mi kaza covek; dode k coveku; a on stajaše kod kamila na studencu.
31. I rece: Hodi, koji si blagosloven od Gospoda; što bi stajao napolju? Spremio sam kucu, ima mesta i za kamile.
32. I dovede coveka u kucu, i rastovari kamile; i dodaše slame i pice kamilama, i donesoše vode za noge njemu i ljudima što behu s njim;
33. I postaviše mu da jede; ali on rece: Necu jesti dokle ne kažem stvar svoju. A Lavan mu rece: Govori.
34. Tada rece: Ja sam sluga Avramov.
35. A Gospod je blagoslovio gospodara mog veoma, te je postao velik, i dao mu je ovaca i goveda, i srebra i zlata, i sluga i sluškinja, i kamila i magaraca.
36. I još Sara žena gospodara mog rodi sina gospodaru mom u starosti njegovoj, i on mu dade sve što ima.
37. A mene zakle gospodar moj govoreci: Nemoj dovesti sinu mom žene izmedu kceri ovih Hananeja, medu kojima živim;
38. Nego idi u dom oca mog i u rod moj, da dovedeš ženu sinu mom.
39. A ja rekoh gospodaru svom:
40. Može biti da devojka nece hteti poci sa mnom.
41. A on mi rece: Gospod, po cijoj volji svagda živeh, poslace andela svog s tobom, i dace srecu tvom putu da dovedeš ženu sinu mom od roda mog, iz doma oca mog.
42. Onda ce ti biti prosta zakletva moja, kad otideš u rod moj; ako ti je i ne dadu, opet ce ti biti prosta zakletva moja.
43. I kad dodoh danas na studenac, rekoh: Gospode Bože gospodara mog Avrama, ako si dao srecu putu mom, kojim idem,
44. Evo, ja cu stajati kod studenca: koja devojka dode da zahvati vode, i ja joj kažem: Daj mi da se napijem malo vode iz krcaga tvog,
45. A ona mi odgovori: i ti pij i kamilama cu tvojim naliti; to neka bude žena koju je namenio Gospod sinu gospodara mog.
46. Ja još ne izgovorih u srcu svom, a dode Reveka s krcagom na ramenu, i sišavši na izvor zahvati; i ja joj rekoh: Daj mi da se napijem.
47. A ona brže spustivši sa sebe krcag rece: Na pij, i kamile cu ti napojiti. I kad se napih, napoji i kamile moje.
48. I zapitah je govoreci: Cija si kci? A ona odgovori: Ja sam kci Vatuila sina Nahorovog, kog mu rodi Melha. Tada joj metnuh grivnu oko cela i narukvice na ruke;
49. I padoh i poklonih se Gospodu, i zahvalih Gospodu Bogu gospodara mog Avrama, što me dovede pravim putem da nadem kcer brata gospodara svog za sina njegovog.
50. Ako cete dakle uciniti ljubav i veru gospodaru mom, kažite mi; ako li necete, kažite mi, da idem na desno ili na levo.
51. A Lavan i Vatuilo odgovarajuci rekoše: Od Gospoda je ovo došlo; mi ti ne možemo kazati ni zlo ni dobro. Eto, Reveka je u tvojoj vlasti, uzmi je pa idi, i neka bude žena sinu tvog gospodara, kao što kaza Gospod.
52. A kad cu sluga Avramov reci njihove, pokloni se Gospodu do zemlje;
53. I izvadi zaklade srebrne i zlatne i haljine, i dade Reveci; takode i bratu njenom i materi njenoj dade darove.
54. Potom jedoše i piše on i ljudi koji behu s njim, i prenociše. A kad ujutru ustaše, rece sluga: Pustite me gospodaru mom.
55. A brat i mati njena rekoše: Neka ostane devojka kod nas koji dan, barem deset dana, pa onda neka ide.
56. A on im rece: Nemojte me zadržavati, kad je Gospod dao srecu mom putu; pustite me da idem gospodaru svom.
57. Tada rekoše: Da zovemo devojku, i upitamo šta ona veli.
58. I dozvaše Reveku i rekoše joj: Hoceš ici s ovim covekom? A ona odgovori: Hocu.
59. I pustiše Reveku sestru svoju i dojkinju njenu sa slugom Avramovim i ljudima njegovim.
60. I blagosloviše Reveku i rekoše joj: Sestro naša, da se namnožiš na hiljade hiljada, i seme tvoje da nasledi vrata svojih neprijatelja!
61. I podiže se Reveka s devojkama svojim, i posedaše na kamile, i podoše s covekom; i sluga uzevši Reveku otide.
62. A Isak idaše vracajuci se od studenca Živoga koji me vide jer življaše u južnom kraju;
63. A beše izašao Isak u polje pred vece da se pomoli Bogu; i podigavši oci svoje ugleda kamile gde idu.
64. I Reveka podigavši oci svoje ugleda Isaka, te skoci s kamile,
65. I rece sluzi: Ko je onaj covek što ide preko polja pred nas? A sluga rece: Ono je gospodar moj. I ona uze pokrivalo i pokri lice.
66. I pripovedi sluga Isaku sve što je svršio.
67. I odvede je Isak u šator Sare matere svoje; i uze Reveku, i ona mu posta žena, i omile mu. I Isak se uteši za materom svojom.