Prva knjiga Mojsijeva 26
1. Ali nasta glad u zemlji svrh prve gladi koja beše za vremena Avramovog; i Isak otide k Avimelehu caru filistejskom u Gerar.
2. I javi mu se Gospod i rece: Nemoj ici u Misir, nego sedi u zemlji koju cu ti kazati.
3. Sedi u toj zemlji, i ja cu biti s tobom, i blagoslovicu te; jer cu tebi i semenu tvom dati sve ove zemlje, i potvrdicu zakletvu, kojom sam se zakleo Avramu ocu tvom.
4. I umnožicu seme tvoje da ga bude kao zvezda na nebu, i dacu semenu tvom sve ove zemlje; i u semenu tvom blagoslovice se svi narodi na zemlji,
5. Zato što je Avram slušao glas moj i cuvao naredbu moju, zapovesti moje i pravila moja i zakone moje.
6. I osta Isak u Geraru.
7. A ljudi u mestu onom pitahu za ženu njegovu, a on govoraše: Sestra mi je. Jer se bojaše kazati: Žena mi je; da me, veli, ne ubiju ovi ljudi radi Reveke, jer je lepa.
8. I kad provede mnogo vremena onde, dogodi se, te pogleda Avimeleh car filistejski s prozora, i vide Isaka gde se šali s Revekom ženom svojom.
9. I dozva Avimeleh Isaka i rece: Ta to ti je žena; kako si kazao: Sestra mi je? A Isak mu odgovori: Rekoh: da ne poginem s nje.
10. A Avimeleh rece: Šta si nam ucinio? Lako je mogao ko od naroda ovog leci s tvojom ženom, te bi nas ti uvalio u greh.
11. I zapovedi Avimeleh svemu narodu svom govoreci: Ko se dotakne ovog coveka ili žene njegove, poginuce.
12. I Isak stade sejati u onoj zemlji, i dobi one godine po sto, tako ga blagoslovi Gospod.
13. I obogati se covek, i napredovaše sve vecma, te posta silan.
14. I imaše ovaca i goveda i mnogo sluga; a Filisteji mu zavidahu,
15. Pa sve studence koje behu iskopale sluge oca njegovog za vremena Avrama oca njegovog zaroniše Filisteji, i zasuše ih zemljom.
16. I Avimeleh rece Isaku: Idi od nas, jer si postao silniji od nas.
17. I Isak otide, odande, i razape šatore u dolini gerarskoj, i nastani se onde.
18. I stade Isak otkopavati studence, koji behu iskopani za vremena Avrama oca njegovog, i koje zaroniše Filisteji po smrti Avramovoj; i prozva ih imenima koja im beše nadeo otac njegov.
19. I kopajuci sluge Isakove u onom dolu nadoše studenac žive vode.
20. Ali se svadaše pastiri gerarski s pastirima Isakovim govoreci: Naša je voda. I nadede ime onom studencu Esek, jer se svadiše s njim.
21. Posle iskopaše drugi studenac, pa se i oko njega svadaše, zato ga nazva Sitna.
22. Tada se podiže odande, i iskopa drugi studenac, i oko njega ne bi svade; zato ga nazva Rehovot, govoreci: Sad nam dade Gospod prostora da rastemo u ovoj zemlji.
23. I otide odande gore u Virsaveju.
24. I istu noc javi mu se Gospod, i rece: Ja sam Bog Avrama oca tvog. Ne boj se, jer sam ja s tobom, i blagoslovicu te i umnožicu seme tvoje Avrama radi sluge svog.
25. I nacini onde žrtvenik, i prizva ime Gospodnje; i onde razape šator svoj; i sluge Isakove iskopaše onde studenac.
26. I dode k njemu Avimeleh iz Gerara s Ohozatom prijateljem svojim i s Fiholom vojvodom svojim.
27. A Isak im rece: Što ste došli k meni, kad mrzite na me i oteraste me od sebe?
28. A oni rekoše: Videsmo zaista da je Gospod s tobom, pa rekosmo: Neka bude zakletva izmedu nas, izmedu nas i tebe; hajde da uhvatimo veru s tobom;
29. Da nam ne ciniš zla, kao što se mi tebe ne dotakosmo i kao što mi tebi samo dobro cinismo, i pustismo te da ideš na miru, i eto si blagosloven od Gospoda.
30. Tada ih on ugosti; te jedoše i piše.
31. A sutradan ustavši rano, zakleše se jedan drugom, i otpusti ih Isak i otidoše od njega s mirom.
32. Isti dan došavši sluge Isakove kazaše mu za studenac koji iskopaše, i rekoše mu: Nadosmo vodu.
33. I nazva ga Saveja; otuda se zove grad onaj Virsaveja do današnjeg dana.
34. A kad bi Isavu cetrdeset godina, uze za ženu Juditu, kcer Veoha Hetejina, i Vasematu kcer Elona Hetejina.
35. I one zadavahu mnogo jada Isaku i Reveci.