Prva knjiga Mojsijeva 48
1. Posle javiše Josifu: Eno, otac ti je bolestan. A on povede sa sobom dva sina svoja, Manasiju i Jefrema.
2. I javiše Jakovu i rekoše: Evo sin tvoj Josif ide k tebi. A Izrailj se okrepi, te sede na postelji svojoj.
3. I rece Jakov Josifu: Bog Svemoguci javi se meni u Luzu u zemlji hananskoj, i blagoslovi me;
4. I rece mi: Ucinicu te da narasteš i namnožiš se; i ucinicu od tebe mnoštvo naroda, i dacu zemlju ovu semenu tvom nakon tebe da je njihova do veka.
5. Sada dakle dva sina tvoja, što ti se rodiše u zemlji misirskoj pre nego dodoh k tebi u Misir, moji su, Jefrem i Manasija kao Ruvim i Simeun neka budu moji.
6. A deca koju rodiš posle njih, neka budu tvoja i neka se po imenu brace svoje zovu u nasledstvu svom.
7. Jer kad se vratih iz Padana, umre mi Rahilja u zemlji hananskoj na putu, kad beše još malo do Efrate; i pogreboh je na putu u Efratu, a to je Vitlejem.
8. A vide Izrailj sinove Josifove, rece: Ko su ovi?
9. A Josif rece ocu svom: Moji sinovi, koje mi Bog dade ovde. A on rece: Dovedi ih k meni, da ih blagoslovim.
10. A oci behu Izrailju otežale od starosti, te ne mogaše dobro videti. A kad mu ih privede, celiva ih i zagrli.
11. I rece Izrailj Josifu: Nisam mislio da cu videti lice tvoje; a gle, Bog mi dade da vidim i porod tvoj.
12. A Josif odmace ih od kolena njegovih i pokloni se licem do zemlje.
13. Pa ih uze Josif obojicu, Jefrema sebi s desne strane a Izrailju s leve, Manasiju pak sebi s leve strane a Izrailju s desne; i tako ih primace k njemu.
14. A Izrailj pruživši desnu ruku svoju metnu je na glavu Jefremu mladem, a levu na glavu Manasiji, tako namestivši ruke navlaš, ako i jeste Manasija bio prvenac.
15. I blagoslovi Josifa govoreci: Bog, kome su svagda ugadali oci moji Avram i Isak, Bog, koji me je hranio od kako sam postao do današnjeg dana,
16. Andeo, koji me je izbavljao od svakog zla, da blagoslovi decu ovu, i da se po mom imenu i po imenu otaca mojih Avrama i Isaka prozovu, i da se kao ribe namnože na zemlji!
17. A Josif kad vide gde otac metnu desnu ruku svoju na glavu Jefremu, ne bi mu milo, pa uhvati za ruku oca svog da je premesti s glave Jefremove na glavu Manasijinu.
18. I rece Josif ocu svom: Ne tako, oce; ovo je prvenac, metni desnicu njemu na glavu.
19. Ali otac njegov ne hte, nego rece: Znam, sine, znam; i od njega ce postati narod, i on ce biti velik; ali ce mladi brat njegov biti veci od njega, i seme ce njegovo biti veliko mnoštvo naroda.
20. I blagoslovi ih u onaj dan i rece: Tobom ce Izrailj blagosiljati govoreci: Bog da te ucini kao Jefrema i kao Manasiju. Tako postavi Jefrema pred Manasiju.
21. Posle rece Izrailj Josifu: Evo ja cu skoro umreti; ali ce Bog biti s vama i odvešce vas opet u zemlju otaca vaših.
22. I ja ti dajem jedan deo više nego braci tvojoj, koji uzeh iz ruku amorejskih macem svojim i lukom svojim.