Prva knjiga Mojsijeva 6
1. A kad se ljudi poceše množiti na zemlji, i kceri im se narodiše.
2. Videci sinovi Božji kceri covecije kako su lepe uzimaše ih za žene koje hteše.
3. A Gospod rece: Nece se duh moj do veka preti s ljudima, jer su telo; neka im još sto dvadeset godina.
4. A beše tada divova na zemlji; a i posle, kad se sinovi Božji sastajahu sa kcerima covecijim, pa im one radahu sinove; to behu silni ljudi, od starine na glasu.
5. I Gospod videci da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihovog svagda samo zle,
6. Pokaja se Gospod što je stvorio coveka na zemlji, i bi mu žao u srcu.
7. I rece Gospod: Hocu da istrebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od coveka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se kajem što sam ih stvorio.
8. Ali Noje nade milost pred Gospodom.
9. Ovo su dogadaji Nojevi: Noje beše covek pravedan i bezazlen svog veka; po volji Božjoj svagda življaše Noje.
10. I rodi Noje tri sina: Sima, Hama i Jafeta.
11. A zemlja se pokvari pred Bogom, i napuni se zemlja bezakonja.
12. I pogleda Bog na zemlju, a ona beše pokvarena; jer svako telo pokvari put svoj na zemlji.
13. I rece Bog Noju: Kraj svakom telu dode preda me, jer napuniše zemlju bezakonja; i evo hocu da ih zatrem sa zemljom.
14. Nacini sebi kovceg od drveta gofera, i nacini pregratke u kovcegu; i zatopi ga smolom iznutra i spolja.
15. I nacini ga ovako; u dužinu neka bude trista lakata, u širinu pedeset lakata, i u visinu trideset lakata;
16. Pusti dosta svetlosti u kovceg; i krov mu svedi ozgo od lakta; i udari vrata kovcegu sa strane; i nacini ga na tri boja: donji, drugi i treci.
17. Jer evo pusticu potop na zemlju da istrebim svako telo u kome ima živa duša pod nebom; šta je god na zemlji sve ce izginuti.
18. Ali cu s tobom uciniti zavet svoj: i uci ceš u kovceg ti i sinovi tvoji i žena tvoja i žene sinova tvojih s tobom.
19. I od svega živog, od svakog tela, uzeceš u kovceg po dvoje, da sacuvaš u životu sa sobom, a muško i žensko neka bude.
20. Od ptica po vrstama njihovim, od stoke po vrstama njenim, i od svega što se mice na zemlji po vrstama njegovim, od svega po dvoje neka ude s tobom, da ih sacuvaš u životu.
21. I uzmi sa sobom svega što se jede, i cuvaj kod sebe, da bude hrane tebi i njima.
22. I Noje ucini, kako mu zapovedi Bog, sve onako ucini.