Prva knjiga Mojsijeva 15
1. Posle ovih stvari dode Avramu rec Gospodnja u utvari govoreci: Ne boj se, Avrame, ja sam ti štit, i plata je tvoja vrlo velika.
2. A Avram rece Gospode, Gospode, šta ceš mi dati kad živim bez dece, a pa kome ce ostati moja kuca to je Elijezer ovaj Damaštanin?
3. Još rece Avram: Eto meni nisi dao poroda, pa ce sluga roden u kuci mojoj biti moj naslednik.
4. A gle, Gospod mu progovori: Nece taj biti naslednik tvoj, nego koji ce izaci od tebe taj ce ti biti naslednik.
5. Pa ga izvede napolje i rece mu: Pogledaj na nebo i prebroj zvezde, ako ih možeš prebrojati. I rece mu: Tako ce ti biti seme tvoje.
6. I poverova Avram Bogu, a On mu primi to u pravdu.
7. I rece mu: Ja sam Gospod, koji te izvedoh iz Ura haldejskog da ti dam zemlju ovu da bude tvoja.
8. A on rece: Gospode, Gospode, po cemu cu poznati da ce biti moja?
9. I rece mu: Prinesi mi junicu od tri godine i kozu od tri godine i ovna od tri godine i grlicu i golupce.
10. I on uze sve to, i rasece na pole, i metnu sve pole jednu prema drugoj; ali ne rasece ptice.
11. A ptice sletahu na te mrtve životinje; a Avram ih odgoniše.
12. A kad sunce beše na zalasku, uhvati Avrama tvrd san, i gle, strah i mrak velik obuze ga.
13. I Gospod rece Avramu: Znaj zacelo da ce seme tvoje biti došljaci u zemlji tudoj, pa ce joj služiti, i ona ce ih muciti cetiri stotine godina.
14. Ali cu suditi i narodu kome ce služiti; a posle ce oni izaci s velikim blagom.
15. A ti ceš otici k ocima svojim u miru, i biceš pogreben u dobroj starosti.
16. A oni ce se u cetvrtom kolenu vratiti ovamo; jer gresima amorejskim još nije kraj.
17. A kad se sunce smiri i kad se smrce, gle, pec se dimljaše, i plamen ognjeni prolažaše izmedu onih delova.
18. Taj dan ucini Gospod zavet s Avramom govoreci: Semenu tvom dadoh zemlju ovu od vode misirske do velike vode, vode Efrata,
19. Kenejsku, kenezejsku i kedmonejsku,
20. I hetejsku i ferezejsku i rafajsku,
21. I amorejsku i hananejsku i gergesejsku i jevusejsku.