Prva knjiga Mojsijeva 47
1. I otišavši Josif javi Faraonu i rece: Otac moj i braca moja s ovcama svojim i s govedima svojim i sa svim što imaju dodoše iz zemlje hananske, i evo ih u zemlji gesemskoj.
2. I uzevši nekolicinu brace svoje, pet ljudi, izvede ih pred Faraona.
3. A Faraon rece braci njegovoj: Kakvu radnju radite? A oni rekoše Faraonu: Pastiri su sluge tvoje, i mi i naši stari.
4. Još rekoše Faraonu: Dodosmo da živimo kao došljaci u ovoj zemlji, jer nema paše za stoku tvojih sluga, jer je velika glad u zemlji hananskoj; a sada dopusti da žive u zemlji gesemskoj sluge tvoje.
5. A Faraon rece Josifu: Otac tvoj i braca tvoja dodoše k tebi;
6. U tvojoj je vlasti zemlja misirska; na najboljem mestu u ovoj zemlji naseli oca svog i bracu svoju, neka žive u zemlji gesemskoj; i ako koje znaš izmedu njih da su vredni ljudi, postavi ih nad mojom stokom.
7. Posle dovede Josif i Jakova oca svog i izvede ga pred Faraona, i blagoslovi Jakov Faraona.
8. A Faraon rece Jakovu: Koliko ti ima godina?
9. Odgovori Jakov Faraonu: Meni ima sto i trideset godina, kako sam došljak. Malo je dana života mog i zli su bili, niti stižu vek otaca mojih, koliko su oni živeli.
10. I blagosloviv Jakov Faraona otide od Faraona.
11. A Josif naseli oca svog i bracu svoju, i dade im dobro u zemlji misirskoj na najboljem mestu te zemlje, u zemlji rameskoj, kao što zapovedi Faraon.
12. I hranjaše Josif hlebom oca svog i bracu svoju i sav dom oca svog do najmanjeg.
13. Ali nesta hleba u svoj zemlji, jer glad beše vrlo velika, i uzmuci se zemlja misirska i zemlja hananska od gladi.
14. I pokupi Josif sve novce što se nalažahu po zemlji misirskoj i po zemlji hananskoj za žito, koje kupovahu, i slagaše novce u kucu Faraonovu.
15. A kad nesta novca u zemlji misirskoj i u zemlji hananskoj, stadoše svi Misirci dolaziti k Josifu govoreci: Daj nam hleba; zašto da mremo kod tebe, što novaca nema?
16. A Josif im govoraše: Dajte stoku svoju, pa cu vam dati hleba za stoku, kad je nestalo novca.
17. I dovodahu stoku svoju k Josifu, i Josif im davaše hleba za konje i za ovce i za goveda i za magarce. Tako ih prehrani onu godinu hlebom za svu stoku njihovu.
18. A kad prode ona godina, stadoše opet dolaziti k njemu druge godine govoreci: Ne možemo tajiti od gospodara svog, ali je novaca nestalo, i stoka koju imasmo u našeg je gospodara; i nije ostalo ništa da donesemo gospodaru svom osim telesa naših i njiva naših.
19. Zašto da mremo na tvoje oci? Evo i nas i naših njiva; kupi nas i njive naše za hleb, da s njivama svojim budemo robovi Faraonu, i daj žita da ostanemo živi i ne pomremo i da zemlja ne opusti.
20. Tako pokupova Josif Faraonu sve njive u Misiru, jer Misirci prodavahu svaki svoju njivu, kad glad uze jako maha medu njima. I zemlja posta Faraonova.
21. A narod preseli u gradove od jednog kraja Misira do drugog.
22. Samo ne kupi sveštenicke njive; jer Faraon odredi deo sveštenicima, i hranjahu se od svog dela, koji im dade Faraon, te ne prodaše svojih njiva.
23. A Josif rece narodu: Evo kupih danas vas i njive vaše Faraonu; evo vam seme, pa zasejte njive.
24. A šta bude roda, dacete peto Faraonu, a cetiri dela neka budu vama za seme po njivama i za hranu vama i onima koji su po kucama vašim i za hranu deci vašoj.
25. A oni rekoše: Ti si nam život sacuvao; neka nademo milost pred gospodarem svojim da budemo robovi Faraonu.
26. I postavi Josif zakon do današnjeg dana za njive misirske da se daje peto Faraonu; samo njive sveštenicke ne postaše Faraonove.
27. A deca Izrailjeva življahu u zemlji misirskoj u kraju gesemskom, i držahu ga, i narodiše se i namnožiše se veoma.
28. I Jakov požive u zemlji misirskoj sedamnaest godina; a svega bi Jakovu sto i cetrdeset i sedam godina.
29. A kad se približi vreme Izrailju da umre, dozva sina svog Josifa, i rece mu: Ako sam našao milost pred tobom, metni ruku svoju pod stegno moje, i ucini mi milost i veru, nemoj me pogrepsti u Misiru;
30. Nego neka ležim kod otaca svojih; i ti me odnesi iz Misira i pogrebi me u grobu njihovom. A on rece: Ucinicu kako si kazao.
31. I rece mu Jakov: Zakuni mi se. I on mu se zakle. I pokloni se Izrailj preko uzglavlja od odra svog.