Knjiga proroka Jeremije 9
1. O, da bi glava moja bila voda, a oci moje izvori suzni! Da placem danju i nocu za pobijenima kceri naroda svog.
2. O, da mi je u pustinji stanak putnicki! Da ostavim narod svoj i da otidem od njih, jer su svi preljubocinci, zbor nevernicki;
3. I zapinju jezik svoj kao luk da lažu, i osiliše na zemlji, ali ne za istinu, nego idu iz zla u zlo, niti znaju za me, govori Gospod.
4. Cuvajte se svaki prijatelja svog i ni jednom bratu ne verujte; jer svaki brat radi da potkine drugog, i svaki prijatelj ide te opada.
5. I svaki vara prijatelja svog i ne govori istine, uce jezik svoj da govori laž, muce se da cine zlo.
6. Stan ti je usred prevare; radi prevare nece da znaju za me, govori Gospod.
7. Zato ovako govori Gospod nad vojskama: Gle, pretopicu ih, i okušacu ih; jer šta bih cinio radi kceri naroda svog?
8. Jezik im je strela smrtna, govori prevaru; ustima govore o miru s prijateljem svojim, a u srcu nameštaju zasedu.
9. Zato li ih necu pohoditi? Govori Gospod; duša moja nece li se osvetiti takvom narodu?
10. Za ovim gorama udaricu u plac i u ridanje, i za torovima u pustinji u naricanje; jer izgoreše da niko ne prolazi niti se cuje glas od stada, i ptice nebeske i stoka pobegoše i otidoše.
11. I obraticu Jerusalim u gomilu, u stan zmajevski; i gradove Judine obraticu u pustoš, da nece niko onuda živeti.
12. Ko je mudar da bi razumeo? I kome govoriše usta Gospodnja, da bi objavio zašto zemlja propade i izgore kao pustinja da niko ne prolazi?
13. Jer Gospod rece: Što ostaviše zakon moj, koji metnuh pred njih, i ne slušaše glas moj i ne hodiše za njim,
14. Nego hodiše za mislima srca svog i za Valima, cemu ih nauciše oci njihovi,
15. Za to ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo ja cu nahraniti taj narod pelenom i napojicu ih žuci.
16. I rasejacu ih medu narode, kojih ne poznavaše ni oni ni oci njihovi; i puštacu za njima mac dokle ih ne istrebim.
17. Ovako veli Gospod nad vojskama: Gledajte i zovite narikace neka dodu, i pošljite po vešte neka dodu,
18. I neka brže naricu za nama, da se rone suze od ociju naših, i od veda naših da tece voda.
19. Jer se glasno ridanje cu od Siona: Kako propadosmo! Posramismo se vrlo, jer se rastavljamo sa zemljom, jer obaraju stanove naše.
20. Zato, žene, cujte rec Gospodnju i neka primi uho vaše rec usta Njegovih, i ucite kceri svoje ridati i jedna drugu naricati.
21. Jer se pope smrt na prozore naše i ude u dvorove naše da istrebi decu s ulica i mladice s puteva.
22. Reci: Ovako govori Gospod: i mrtva ce telesa ljudska ležati kao gnoj po njivi i kao rukoveti za žeteocem, kojih niko ne kupi.
23. Ovako veli Gospod: Mudri da se ne hvali mudrošcu svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim.
24. Nego ko se hvali, neka se hvali tim što razume i poznaje mene da sam ja Gospod koji cinim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod.
25. Eto, idu dani, veli Gospod, kad cu pohoditi sve, obrezane i neobrezane,
26. Misirce i Judejce i Edomce i sinove Amonove i Moavce i sve koji se s kraja strižu, koji žive u pustinji; jer su svi ti narodi neobrezani, i sav je dom Izrailjev neobrezanog srca.