Knjiga proroka Jeremije 3
1. Govore: Ako ko pusti ženu svoju, i ona otišavši od njega uda se za drugog, hoce li se onaj vratiti k njoj? Ne bi li se sasvim oskvrnila ona zemlja? A ti si se kurvala s mnogim milosnicima; ali opet vrati se k meni, veli Gospod.
2. Podigni oci svoje k visinama, i pogledaj gde se nisi kurvala; na putevima si sedela cekajuci ih kao Arapin u pustinji, i oskvrnila si zemlju kurvarstvom svojim i zlocom svojom.
3. Zato se ustaviše daždi, i ne bi poznog dažda; ali u tebe beše celo žene kurve, i ne hte se stideti.
4. Hoceš li odsele vikati k meni: Oce moj, Ti si vod mladosti moje?
5. Hoce li se srditi jednako? Hoce li se gneviti do veka? Eto, govoriš, a ciniš zlo koliko god možeš.
6. Još mi rece Gospod za vremena cara Josije: Jesi li video šta ucini odmetnica, Izrailj? Kako odlazi na svako visoko brdo i pod svako zeleno drvo, i kurva se onde.
7. I, pošto ucini sve to, rekoh: Vrati se k meni; ali se ne vrati; i to vide nevernica, sestra njena, Juda.
8. I svide mi se za sve to što ucini preljubu odmetnica Izrailj da je pustim i dam joj knjigu raspusnu; ali se ne poboja nevernica sestra joj Juda, nego otide, te se i ona prokurva.
9. I sramotnije kurvanjem svojim oskvrni zemlju, jer cinjaše preljubu s kamenom i s drvetom.
10. I kod svega toga ne vrati se k meni nevernica sestra joj Juda svim srcem svojim, nego lažno, govori Gospod.
11. Za to mi rece Gospod: Odmetnica Izrailj opravda se više nego nevernica Juda.
12. Idi i vici ove reci k severu, i reci: Vrati se, odmetnice Izrailju, veli Gospod, i necu pustiti da padne gnev moj na vas, jer sam milostiv, veli Gospod, necu se gneviti do veka.
13. Samo poznaj bezakonje svoje, da si se odmetnula Gospodu Bogu svom, te si tumarala k tudima pod svako drvo zeleno, i niste slušali glas moj, veli Gospod.
14. Obratite se, sinovi odmetnici, veli Gospod, jer sam ja muž vaš, i uzecu vas, jednog iz grada i dva iz porodice, i odvešcu vas u Sion.
15. I dacu vam pastire po srcu svom, koji ce vas pasti znanjem i razumom.
16. I kad se umnožite i narodite u zemlji, onda se, veli Gospod, nece više govoriti: Kovceg zaveta Gospodnjeg; niti ce im dolaziti na um niti ce ga pominjati, niti ce hoditi k njemu, niti ce ga više opravljati.
17. U to ce se vreme Jerusalim zvati presto Gospodnji, i svi ce se narodi sabrati u nj, k imenu Gospodnjem u Jerusalimu, i nece više ici po misli srca svog zlog.
18. U to ce vreme dom Judin ici s domom Izrailjevim, i doci ce zajedno iz zemlje severne u zemlju koju dadoh u nasledstvo ocima vašim.
19. Ali ja rekoh: Kako bih te postavio medu sinove i dao ti zemlju željenu, krasno nasledstvo mnoštva naroda? I rekoh: Ti ceš me zvati: Oce moj; i neceš se odvratiti od mene.
20. Doista kao što žena izneveri druga svog, tako izneveriste mene, dome Izrailjev, veli Gospod.
21. Glas po visokim mestima neka se cuje, plac, molbe sinova Izrailjevih, jer prevratiše put svoj, zaboraviše Gospoda Boga svog.
22. Vratite se, sinovi odmetnici, i iscelicu odmete vaše. Evo, mi idemo k Tebi, jer si Ti Gospod Bog naš.
23. Doista, zaludu su humovi, mnoštvo gora; doista, u Gospodu je Bogu našem spasenje Izrailjevo.
24. Jer ta sramota proždre trud otaca naših od detinjstva našeg, ovce njihove i goveda njihova, sinove njihove i kceri njihove.
25. Ležimo u sramoti svojoj, i pokriva nas rug naš; jer Gospodu Bogu svom grešismo mi i oci naši od detinjstva svog do danas, i ne slušasmo glas Gospoda Boga svog.