Knjiga proroka Jeremije 49
1. Za sinove Amonove: Ovako veli Gospod: Zar Izrailj nema sinove? Zar nema naslednike? Zašto Malhom nasledi zemlju Gadovu? I zašto se narod njegov naseli u njegovim gradovima?
2. Zato evo idu dani, govori Gospod, kad cu uciniti da se cuje vika ubojna u Ravi sinova Amonovih, i ona da bude gomila razvalina, i sela njena popaljena ognjem; i Izrailj ce ovladati onima koji behu njim ovladali, govori Gospod.
3. Ridaj Esevone, jer je Gaj opustošen, vicite sela ravska, pripašite oko sebe kostret, naricite i trcite oko plotova; jer ce Malhom otici u ropstvo, sveštenici njegovi i knezovi njegovi skupa.
4. Što se hvališ dolinama? Rastopila se dolina tvoja, kceri odmetnico! Koja se uzdaš u blago svoje: Ko bi udario na me?
5. Evo ja cu pustiti na te strah od svuda unaokolo, govori Gospod Gospod nad vojskama, i raspršacete se svi, i nece biti nikoga da skupi bežan.
6. Ali cu posle povratiti roblje sinova Amonovih, govori Gospod.
7. Za Edoma, ovako veli Gospod nad vojskama: Zar nema više mudrosti u Temanu? Nesta li saveta razumnima? Išcile li mudrost njihova?
8. Bežite, obratite pleci, zavrite se duboko, stanovnici dedanski, jer cu pustiti na Isava pogibao njegovu u vreme kad cu ga pohoditi.
9. Da ti dodu beraci, ne bi li ti ostavili pabiraka? Da dodu lupeži nocu, ne bi li odneli koliko im je dosta?
10. Ali ja ogoluznih Isava, otkrih potaje njegove da se ne može sakriti; propade seme njegovo, braca njegova i susedi njegovi, niko ne osta.
11. Ostavi sirote svoje, ja cu im život sacuvati, i udovice tvoje neka se uzdaju u me.
12. Jer ovako veli Gospod: Evo, koji ne bi trebalo da piju iz caše, doista ce piti; a ti li ceš ostati bez kara? Neceš ostati bez kara, nego ceš zacelo piti.
13. Jer sobom se zaklinjem, govori Gospod, da ce Vosora biti pustoš, rug, cudo i prokletstvo, i svi ce gradovi njeni biti pustinja vecna.
14. Cuh glas od Gospoda, i glasnik bi poslan k narodima da rece: Skupite se i idite na nju, i dignite se u boj.
15. Jer gle, ucinicu te da budeš mali medu narodima i prezren medu ljudima.
16. Obest tvoja i ponositost srca tvog prevari tebe, koji živiš u raselinama kamenim i držiš se visokih humova; da naciniš sebi gnezdo visoko kao orao, i odande cu te svaliti, govori Gospod.
17. I zemlja ce edomska biti pustinja, ko prode mimo nju, svak ce se cuditi i zviždati radi svih rana njenih.
18. Kao kad se zatre Sodom i Gomor i susedstvo njihovo, veli Gospod, nece se naseliti onde niko niti ce se baviti onde sin covecji.
19. Gle, kao lav izaci ce podižuci se više nego Jordan na stan Silnoga; ali cu ga brzo oterati iz te zemlje, i postavicu nad njom onog ko je izabran; jer ko je kao ja? I ko ce se preti sa mnom? I koji ce mi pastir odoleti?
20. Zato cujte nameru Gospodnju što je naumio za Edomce i misli njegove što je smislio za stanovnike temanske: zaista najmanji iz stada razvlacice ih, zaista ce opusteti stan s njima.
21. Od praske padanja njihovog zemlja ce se tresti, i vika ce se njihova cuti na crvenom moru.
22. Gle, doci ce i doletece kao orao i raširice krila svoja nad Vosorom, i bice srce u junaka edomskih kao srce u žene koja se porada.
23. Za Damask. Posrami se Emat i Arfad,, jer cu zle glase; rastopiše se, strah je na moru, ne može se umiriti.
24. Damask klonu, obrati se da beži, drhat ga poduze, tuga i bolovi osvojiše ga kao porodilju.
25. Kako se ne ostavi slavni grad? Grad radosti moje?
26. Zato ce popadati mladici njegovi na ulicama njegovim, i svi ce vojnici njegovi izginuti u onaj dan, govori Gospod nad vojskama.
27. I raspalicu oganj u zidovima damaštanskim, i proždrece dvore Ven-Adadove.
28. Za Kidar i za carstva asorska, koja razbi Navuhodonosor car vavilonski, ovako veli Gospod: Ustanite, idite na Kidar, i zatrite sinove istocne.
29. Uzece im šatore i stada, zavese njihove i sudove njihove i kamile njihove otece, i vikace na njih strašno odsvuda.
30. Bežite, selite se daleko, sakrijte se duboko, stanovnici asorski, govori Gospod, jer je Navuhodonosor car vavilonski namerio nameru protiv vas, i smislio misao protiv vas.
31. Ustanite, idite k narodu mirnom, koji živi bez straha, govori Gospod, koji nema vrata ni prevornica, žive sami.
32. I kamile ce njihove biti plen, i mnoštvo stoke njihove grabež, i rasejacu ih u sve vetrove, one što se s kraja strižu, i dovešcu pogibao na njih sa svih strana, govori Gospod.
33. I Asor ce biti stan zmajevski, pustinja do veka: niko se nece onde naseliti, niti ce se baviti u njemu sin covecji.
34. Rec Gospodnja koja dode Jeremiji proroku za Elam, u pocetku carovanja Sedekije cara Judinog, govoreci:
35. Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, ja cu slomiti luk Elamu, glavnu silu njegovu;
36. I dovešcu na Elam cetiri vetra s cetiri kraja nebesa, i u sve te vetrove rasejacu ih, tako da nece biti naroda kuda nece otici prognanici elamski.
37. I uplašicu Elamce pred neprijateljima njihovim, i pred onima koji traže dušu njihovu; i pusticu zlo na njih, žestinu gneva svog, govori Gospod, i pusticu za njima mac dokle ih ne zatrem.
38. I namesticu presto svoj u Elamu, i istrebicu odande cara i knezove, govori Gospod.
39. Ali u poslednje vreme povraticu roblje elamsko, govori Gospod.