Knjiga proroka Jeremije 18
1. Rec koja dode Jeremiji od Gospoda govoreci:
2. Ustani, i sidi u kucu loncarevu, i onde cu ti kazati reci svoje.
3. Tada sidoh u kucu loncarevu, i gle, on radaše posao na svom kolu.
4. I pokvari se u ruci loncaru sud koji gradaše od kala, pa nacini iznova od njega drugi sud, kako beše volja loncaru da nacini.
5. Tada dode mi rec Gospodnja govoreci:
6. Ne mogu li ciniti od vas kao ovaj loncar, dome Izrailjev? Govori Gospod; gle, Å¡ta je kao u ruci loncarevoj, to ste vi u mojoj ruci, dome Izrailjev.
7. Kad bih rekao za narod i za carstvo da ga istrebim i razorim i zatrem;
8. Ako se obrati narod oda zla, za koje bih rekao, i meni ce biti žao sa zla koje mišljah da mu ucinim.
9. A kad bih rekao za narod i za carstva da ga sazidam i nasadim;
10. Ako ucini šta je zlo preda mnom ne slušajuci glas moj, i meni ce biti žao dobra koje rekoh da mu ucinim.
11. Zato sada reci Judejcima i Jerusalimljanima govoreci: Ovako veli Gospod: Evo spremam na vas zlo, i mislim misli na vas; vratite se, dakle, svaki sa svog puta zlog, i popravite puteve svoje i dela svoja.
12. A oni rekoše: Nema ništa od toga, nego cemo ici za svojim mislima i cinicemo svaki po misli srca svog zlog.
13. Zato ovako govori Gospod: Pitajte po narodima je li ko cuo takvo Å¡ta? Grdilo veliko ucini devojka Izrailjeva.
14. Ostavlja li sneg livanski sa stene moja polja? Ostavljaju li se vode studene, koje teku?
15. A narod moj mene zaboravi, kadi taštini, i spoticu se na svojim putevima, na starim stazama, da hode stazama puta neporavnjenog,
16. Da bih obratio zemlju njihovu u pustoš, na vecnu sramotu, da se cudi ko god prode preko nje i maše glavom svojom.
17. Kao ustokom razmetnucu ih pred neprijateljem; leda a ne lice pokazacu im u nevolji njihovoj.
18. A oni rekoše: Hodite da smislimo šta Jeremiji, jer nece nestati zakona svešteniku ni saveta mudracu ni reci proroku; hodite, ubijmo ga jezikom i ne pazimo na reci njegove.
19. Pazi na me, Gospode, i cuj glas mojih protivnika.
20. Eda li ce se zlo vratiti za dobro, kad mi kopaju jamu? Opomeni se da sam stajao pred Tobom govoreci za njihovo dobro, da bih odvratio gnev Tvoj od njih.
21. Zato predaj sinove njihove gladi i ucini da izginu od maca, i žene njihove da budu sirote i udove, i muževi njihovi da se pogube, mladice njihove da pobije mac u boju.
22. Neka se cuje vika iz kuca njihovih, kad dovedeš na njih vojsku iznenada; jer iskopaše jamu da me uhvate, i zamke namestiše nogama mojim.
23. A Ti, Gospode, znaš sve što su naumili meni da me ubiju, nemoj im oprostiti bezakonja ni greh njihov izbrisati ispred sebe; nego neka popadaju pred Tobom, u gnevu svom radi suprot njima.