Knjiga proroka Jeremije 25
1. Rec koja dode Jeremiji za sav narod Judin cetvrte godine Joakima sina Josijinog cara Judinog, a to je prva godina Navuhodonosora cara vavilonskog,
2. Koju rece Jeremija prorok svemu narodu Judinom i svim stanovnicima jerusalimskim, govoreci:
3. Od trinaeste godine Josije sina Amonovog cara Judinog do danas, za ove dvadeset i tri godine, dolazi mi rec Gospodnja i govorih vam zarana jednako, ali ne poslušaste.
4. I sla vam Gospod sve sluge svoje proroke zarana jednako, ali ne poslušaste, niti prignuste uha svog da biste culi.
5. I govorahu: Vratite se svaki sa svog puta zlog i od zloce dela svojih, pa cete ostati u zemlji koju dade Gospod vama i ocima vašim od veka do veka.
6. I ne idite za drugim bogovima da im služite i da im se klanjate i ne gnevite me delom ruku svojih, i necu vam uciniti zla.
7. Ali me ne poslušaste, govori Gospod, nego me gneviste delom ruku svojih na svoje zlo.
8. Za to ovako veli Gospod nad vojskama: Što ne poslušaste moje reci,
9. Evo, ja cu poslati po sve narode severne, govori Gospod, i po Navuhodonosora cara vavilonskog slugu svog, i dovešcu ih na tu zemlju i na stanovnike njene, i na sve te narode okolne, koje cu zatrti, i ucinicu da budu cudo i podsmeh i pustoš vecna.
10. I ucinicu da nestane medu njima glas radostan i glas veseo, glas ženikov i glas nevestin, lupa od žrvanja i svetlost od žiška.
11. I sva ce ta zemlja biti pustoš i cudo, i ti ce narodi služiti caru vavilonskom sedamdeset godina.
12. A kad se navrši sedamdeset godina, onda cu pohoditi cara vavilonskog i onaj narod, govori Gospod, za bezakonje njihovo, i zemlju haldejsku, i obraticu je u pustoš vecnu.
13. I pusticu na tu zemlju sve što sam govorio o njoj, sve što je napisano u ovoj knjizi, što prorokova Jeremija za sve narode.
14. Jer ce veliki narodi i silni carevi i njih pokoriti; tada cu im platiti po delima njihovim i po onom što su cinili rukama svojim.
15. Jer ovako mi rece Gospod Bog Izrailjev: Uzmi iz moje ruke cašu vina, ovog gneva, i napoj iz nje sve narode ka kojima te ja pošaljem.
16. Neka piju i smetu se i polude od oštrog maca koji cu ja poslati medu njih.
17. I uzeh cašu iz ruke Gospodu, i napojih sve te narode, ka kojima me posla Gospod:
18. Jerusalim i gradove Judine i careve njegove i knezove njegove, da budu pustoš i cudo i podsmeh i uklin, kao što je danas,
19. Faraona cara misirskog i sluge njegove i knezove njegove i sav narod njegov,
20. I svu mešavinu, i sve careve zemlje Uza, sve careve zemlje filistejske, i Askalon i Gazu i Akaron i ostatak od Azota,
21. Edomce i Moavce i sinove Amonove,
22. I sve careve tirske i sve careve sidonske i careve na ostrvima preko mora,
23. Dedana i Temu i Vuza, i sve koji se s kraja strižu,
24. I sve careve arapske i sve careve od mešavine koji žive u pustinji,
25. I sve careve zimrijske, i sve careve elamske, i sve careve midske,
26. I sve careve severne, koji su blizu i koji su daleko, kako jednog tako drugog, i sva carstva zemaljska što su po zemlji; a car sisaški pice posle njih.
27. I reci im: Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Pijte i opijte se, i bljujte i padajte, da ne ustanete od maca koji cu pustiti medu vas.
28. Ako li ne bi hteli uzeti cašu iz ruke tvoje da piju, tada im reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Zaista cete piti.
29. Jer evo pocinjem puštati zlo na grad koji se naziva mojim imenom, a vi li cete ostati bez kara? Necete ostati bez kara, jer cu dozvati mac na sve stanovnike zemaljske, govori Gospod nad vojskama.
30. Ti dakle prorokuj im sve ove reci i reci im: Gospod ce s visine riknuti, i iz stana svetinje svoje pustice glas svoj, silno ce riknuti iz stana svog, kao oni što gaze grožde podignuce viku na sve stanovnike zemaljske.
31. Proci ce graja do kraja zemlje, jer raspru ima Gospod s narodima, sudi se sa svakim telom, bezbožnike ce dati pod mac, govori Gospod.
32. Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, nevolja ce poci od naroda do naroda, i velik ce se vihor podignuti od krajeva zemaljskih.
33. I u onaj ce dan biti od kraja do kraja zemlje pobijeni od Gospoda, nece biti oplakani, niti ce se pokupiti i pogrepsti, bice gnoj po zemlji.
34. Ridajte, pastiri, i vicite i valjajte se po prahu, glavari stadu, jer se navršiše vaši dani da budete poklani, i da se razaspete, i pašcete kao skupocen sud.
35. I nece biti utocišta pastirima, ni izbavljenja glavarima od stada.
36. Vikace pastiri i ridace glavari od stada, jer ce potrti Gospod pašu njihovu.
37. I razvalice se mirni torovi od žestokog gneva Gospodnjeg.
38. Kao lavic ostavio je šator svoj, jer ce zemlja njihova opusteti od žestine nasilnikove i od ljutog gneva njegovog.