Knjiga proroka Jeremije 2
1. Opet mi dode rec Gospodnja govoreci:
2. Idi i vici Jerusalimu da cuje i govori: Ovako veli Gospod: Opominjem te se po milosti u mladosti tvojoj i po ljubavi o veridbi tvojoj, kad idaše za mnom po pustinji, i po zemlji gde se ne seje.
3. Izrailj beše svetinja Gospodu i prvina od rodova Njegovih; koji je jedahu svi behu krivi, zlo dolažaše na njih, veli Gospod.
4. Cujte rec Gospodnju, dome Jakovljev i sve porodice doma Izrailjevog.
5. Ovako veli Gospod: Kakvu nepravdu nadoše oci vaši u mene, te odstupiše od mene, i pristaše za ništavilom, i postaše ništavi?
6. I ne rekoše: Gde je Gospod koji nas je izveo iz zemlje misirske, koji nas je vodio po pustinji, po zemlji pustoj i punoj propasti, po zemlji suvoj i gde je sen smrtni, po zemlji preko koje niko nije hodio i u kojoj niko nije živeo?
7. I kad vas dovedoh u zemlju rodnu da jedete rod njen i dobra njena, došavši oskvrniste zemlju moju i od nasledstva mog naciniste gad.
8. Sveštenici ne rekoše: Gde je Gospod? I koji se bave zakonom ne poznaše me, i pastiri odustaše me, i proroci prorokovaše Valom i idoše za stvarima zaludnim.
9. Za to cu se još preti s vama, veli Gospod, i sa sinovima sinova vaših precu se.
10. Jer prodite ostrva kitimska i vidite i pošljite u Kidar, i razgledajte dobro, i vidite, je li bilo takvo šta:
11. Je li koji narod promenio bogove, ako i nisu bogovi? A moj narod promeni slavu svoju na stvar zaludnu.
12. Cudite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite se! Veli Gospod.
13. Jer dva zla ucini moj narod: ostaviše mene, izvor žive vode, i iskopaše sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da drže vode.
14. Je li Izrailj rob? Je li rob u kuci roden? Zašto posta grabež?
15. Rikaše na nj lavici i dizaše glas svoj, i obratiše zemlju njegovu u pustoš; gradovi su mu popaljeni, te nema nikoga da živi u njima.
16. I sinovi nofski i tafneski opasoše ti teme.
17. Nisi li to sam sebi ucinio ostavivši Gospoda Boga svog kad te vodaše putem?
18. A sada šta ce ti put misirski da piješ vode siorske? Šta li ce ti put asirski da piješ vode iz reke?
19. Tvoja ce te zloca pokarati i tvoje ce te odmetanje prekoriti. Poznaj dakle i vidi da je zlo i gorko što si ostavio Gospoda Boga svog i što nema straha mog u tebi, veli Gospod Gospod nad vojskama.
20. Jer davno izlomih jaram tvoj i raskidoh sveze tvoje, i ti rece: Necu biti sluga; a na svaki visoki hum i pod svako zeleno drvo ideš da se kurvaš.
21. Ja te posadih, lozu izabranu, sve seme istinito; pa kako mi se promeni i izmetnu se odvoda od tude loze?
22. Da se izmiješ salitrom i uzmeš mnogo sapuna, opet ce se poznavati bezakonje tvoje preda mnom, veli Gospod Gospod.
23. Kako možeš reci: Nisam se oskvrnio, nisam išao za Valima? Pogledaj put svoj po dolu; poznaj šta si ucinila, brza kamilo, koja ostavljaš znake na svojim putevima.
24. Kao divlja magarica, koja je navikla na pustinju i po želji duše svoje vuce u se vetar, kad navali, ko ce je vratiti? Koji je traže nece se umoriti, naci ce je u mesecu njenom.
25. Cuvaj nogu svoju, da nije bosa, i grlo svoje, da ne žedni. Ali ti veliš: Od toga nema ništa; ne, jer ljubim tude, i za njima cu ici.
26. Kao što se lupež posrami kad se uhvati, tako ce se posramiti dom Izrailjev, oni, carevi njihovi, knezovi njihovi, i sveštenici njihovi i proroci njihovi,
27. Koji govore drvetu: Ti si otac moj; i kamenu: Ti si me rodio; jer mi okrenuše leda, a ne lice; a kad su u nevolji govore: Ustani i izbavi nas.
28. A gde su bogovi tvoji koje si nacinio sebi? Neka ustanu, ako te mogu izbaviti kad si u nevolji, jer imaš, Juda, bogova koliko gradova.
29. Zašto hocete da se pravdate sa mnom? Vi ste se svi odmetnuli od mene, veli Gospod.
30. Uzalud bih sinove vaše, ne primiše nauke; mac vaš proždre proroke vaše kao lav koji davi.
31. O rode! Vidite rec Gospodnju; bejah li pustinja Izrailju ili mracna zemlja? Zašto govori moj narod: Gospodari smo, necemo više doci k tebi?
32. Zaboravlja li devojka svoj nakit i nevesta ures svoj? A narod moj zaboravi me toliko dana da im nema broja.
33. Zašto govoriš da je dobar tvoj put tražeci šta ljubiš? Pa si i nevaljale žene naucio svojim putevima.
34. I još na skutovima tvojim nalazi se krv siromaha pravih; ne nalazim kopajuci, nego je na svima njima.
35. A ti govoriš: Nisam kriv, gnev se Njegov odvratio od mene. Evo ja cu se preti s tobom što govoriš: Nisam zgrešio.
36. Zašto trckaš tako menjajuci svoj put? Posramiceš se od Misirca kako si se posramio od Asirca.
37. Otici ceš i odatle s rukama nad glavom svojom, jer Gospod odbacuje uzdanice tvoje, i neceš biti srecan u njima.