Knjiga proroka Jeremije 5
1. Prodite po ulicama jerusalimskim, i vidite sada i razberite i potražite po ulicama njegovim, hocete li naci coveka, ima li ko da cini što je pravo i da traži istinu, pa cu oprostiti.
2. Ako i govore: Tako da je živ Gospod! Opet se krivo kunu.
3. Gospode! Ne gledaju li oci Tvoje na istinu! Biješ ih, ali ih ne boli; satireš ih, ali nece da prime nauke, tvrde im je lice od kamena, nece da se obrate.
4. I ja rekoh: Siromasi su, ludo rade, jer ne znaju put Gospodnji, zakon Boga svog.
5. Idem k vlasteljima, i njima cu govoriti, jer oni znaju put Gospodnji, zakon Boga svog; ali i oni izlomiše jaram, pokidaše sveze.
6. Za to ce ih pobiti lav iz šume, vuk ce ih vecernji potrti, ris ce vrebati kod gradova njihovih, ko god izide iz njih bice rastrgnut, jer je mnogo greha njihovih i silni su odmeti njihovi.
7. Kako cu ti oprostiti to? Sinovi tvoji ostaviše mene, i kunu se onima koji nisu bogovi. Kako ih nasitih, stadoše ciniti preljubu, i u kucu kurvinu sticu se gomilom.
8. Jutrom su kad ustaju kao tovni konji, svaki rže za ženom bližnjeg svog.
9. Za to li necu pohoditi? Veli Gospod, i duša moja nece li se osvetiti takvom narodu?
10. Izadite mu na zidove i razvalite, ali nemojte sasvim zatrti, skinite mu prevornice, jer nisu Gospodnje.
11. Jer me sasvim izneveri dom Izrailjev i dom Judin, veli Gospod.
12. Udariše u bah Gospodu i rekoše: Nije tako, nece nas zlo zadesiti, i necemo videti maca ni gladi.
13. A ti proroci otici ce u vetar, i reci nema u njima, njima ce biti tako.
14. Zato ovako veli Gospod Gospod nad vojskama: Kad tako govorite, evo ja cu uciniti da reci moje u ustima tvojim budu kao oganj, a ovaj narod drva, te ce ih spaliti.
15. Gle, ja cu dovesti na vas narod iz daleka, dome Izrailjev, veli Gospod, narod jak, narod star, narod kome jezika neceš znati niti ceš razumeti šta govori;
16. Kome je tul kao grob otvoren, svi su jaki.
17. I poješce letinu tvoju i hleb tvoj, što sinovi tvoji i kceri tvoje hteše jesti, poješce ovce tvoje i goveda tvoja, poješce vinovu lozu tvoju i smokve tvoje, i macem ce zatrti tvrde gradove tvoje u koje se uzdaš.
18. Ali ni tada, veli Gospod, necu vas sasvim zatrti.
19. Jer kad kažete: Zašto nam cini Gospod Bog naš sve ovo? Tada im reci: Kako ostaviste mene i služiste tudim bogovima u zemlji svojoj, tako cete služiti tudincima u zemlji koja nije vaša.
20. Javite ovo u domu Jakovljevom, i oglasite u Judi, govoreci:
21. Cujte ovo, ludi i bezumni narode, koji imate oci, a ne vidite, koji imate uši, a ne cujete.
22. Mene li se necete bojati? Veli Gospod; od mene li necete drhtati? Koji postavih pesak moru za medu vecnom naredbom, i nece preci preko nje; ako mu i ustaju vali, nece nadjacati, ako i buce, nece je preci.
23. Ali je u naroda ovog srce uporno i nepokorno; odstupiše i otidoše.
24. Niti rekoše u srcu svom: Bojmo se Gospoda Boga svog, koji nam daje dažd rani i pozni na vreme, i cuva nam nedelje odredene za žetvu.
25. Bezakonja vaša odvracaju to, i gresi vaši odbijaju dobro od vas.
26. Jer se nalaze u narodu mom bezbožnici, koji vrebaju kao pticari kad se pritaje, mecu zamke da hvataju ljude.
27. Kao krletka puna ptica tako su kuce njihove pune prevare; zato postaše veliki i obogatiše.
28. Ugojiše se, sjaju se, mimoilaze zlo, ne cine pravde ni sirocetu, i opet im je dobro, i ne daju pravice ubogima.
29. Zato li necu pohoditi? Veli Gospod, i duša moja nece li se osvetiti takvom narodu?
30. Cudo i strahota biva u zemlji.
31. Proroci prorokuju lažno, i sveštenici gospoduju preko njih, i narodu je mom to milo. A šta cete raditi na posledak?