Knjiga proroka Jeremije 7
1. Rec koja dode Jeremiji od Gospoda govoreci:
2. Stani na vratima doma Gospodnjeg, i oglasi onde ovu rec, i reci: Cujte rec Gospodnju, svi Judejci, koji ulazite na ova vrata da se poklonite Gospodu.
3. Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Popravite svoje puteve i dela svoja, pa cu uciniti da stanujete na ovom mestu.
4. Ne uzdajte se u lažne reci govoreci: Crkva Gospodnja, crkva Gospodnja, crkva Gospodnja ovo je.
5. Nego doista popravite svoje puteve i dela svoja, i sudite pravo izmedu coveka i bližnjeg njegova.
6. Inostrancu, siroti i udovici ne cinite krivo, i krv pravu ne prolivajte na ovom mestu, i ne idite za drugim bogovima na svoje zlo.
7. Tada cu uciniti da stanujete od veka do veka na ovom mestu, u zemlji koju sam dao ocima vašim.
8. Eto, vi se uzdate u reci lažne, koje ne pomažu.
9. Kradete, ubijate i cinite preljubu, kunete se krivo, i kadite Valima, i idete za drugim bogovima, kojih ne znate;
10. Pa onda dohodite i stajete preda mnom u ovom domu, koji se zove mojim imenom, i govorite: Izbavismo se, da cinite sve ove gadove.
11. Je li ovaj dom, koji se zove mojim imenom, u vašim ocima pecina hajducka? Gle, i ja vidim, veli Gospod.
12. Nego idite sada na moje mesto, koje je bilo u Silomu, gde namestih ime svoje ispocetka, i vidite šta sam mu ucinio za zlocu naroda svog Izrailja.
13. Zato sada, što cinite sva ona dela, veli Gospod, i što vam govorim zarana jednako, a vi ne slušate, i kad vas zovem, a vi se ne odazivate,
14. Zato cu uciniti tom domu, koji se zove mojim imenom, u koji se vi uzdate, i ovom mestu, koje dadoh vama i ocima vašim, kao što sam ucinio Silomu.
15. I odbacicu vas od lica svog, kao što sam odbacio svu bracu vašu, sve seme Jefremovo.
16. Ti se dakle ne moli za taj narod, i ne podiži vike ni molbe za njih, i ne govori mi za njih; jer te necu uslišiti.
17. Zar ne vidiš šta cine po gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim?
18. Sinovi kupe drva, a ocevi lože oganj, i žene mese testo, da peku kolace carici nebeskoj, i da liju nalive drugim bogovima, da bi mene dražili.
19. Mene li draže? Govori Gospod; eda li ne sebe, na sramotu licu svom?
20. Zato ovako govori Gospod Gospod: Gle, gnev moj i jarost moja izlice se na ovo mesto, na ljude i na stoku i na drveta poljska i na rod zemaljski, i raspalice se, i nece se ugasiti.
21. Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Žrtve svoje paljenice sastavite sa prinosima svojim, i jedite meso.
22. Jer ne govorih ocima vašim, niti im zapovedih, kad ih izvedoh iz zemlje misirske, za žrtve paljenice ni za prinose.
23. Nego im ovo zapovedih govoreci: Slušajte glas moj i bicu vam Bog i vi cete mi biti narod, i idite svim putevima koje vam zapovedih, da bi vam dobro bilo.
24. Ali ne poslušaše, niti uha svog prignuše, nego idoše po savetima i mislima zlog srca svog, i otidoše natrag, a ne napred.
25. Otkad izidoše oci vaši iz zemlje misirske do danas, slah k vama sve sluge svoje proroke svaki dan zarana i bez prestanka.
26. Ali ne poslušaše me, niti uha svog prignuše, nego behu tvrdovrati i ciniše gore nego oci njihovi.
27. Govoriceš im sve ove reci, ali te nece poslušati; i zvaceš ih, ali ti se nece odazvati.
28. Zato im reci: Ovo je narod koji ne sluša glas Gospoda Boga svog, niti prima nauke; propade vera i nesta je iz usta njihovih.
29. Ostriži kosu svoju i baci je, i zaridaj glasno na visokim mestima, jer odbaci Gospod i ostavi rod, na koji se razgnevi.
30. Jer sinovi Judini uciniše šta je zlo preda mnom, govori Gospod, metnuše gadove svoje u dom koji se zove mojim imenom, da bi ga oskvrnili.
31. I sagradiše visine Tofetu, koji je u dolini sina Enomovog, da sažižu sinove svoje i kceri svoje ognjem, što nisam zapovedio niti mi je došlo na um.
32. Zato evo, idu dani, veli Gospod, kad se više nece zvati Tofet ni dolina sina Enomovog, nego dolina krvna, i pogrebavace se u Tofetu, jer nece biti mesta.
33. I mrtva ce telesa naroda ovog biti hrana pticama nebeskim i zverju zemaljskom, i nece biti nikoga da ih plaši.
34. I ucinicu, te ce iz gradova Judinih i s ulica jerusalimskih nestati glas radostan i glas veseo, glas ženikov i glas nevestin; jer ce zemlja opusteti.