Knjiga proroka Jeremije 36

1. A cetvrte godine Joakima, sina Josijinog cara Judinog, dode ova rec Jeremiji od Gospoda govoreci:

2. Uzmi knjigu i napiši u nju sve reci koje sam ti rekao za Izrailja i Judu i za sve narode, od kada ti poceh govoriti, od vremena Josijinog, do danas;

3. Eda bi cuo dom Judin sve zlo koje im mislim uciniti i vratio se svak sa svog zlog puta, da bih im oprostio bezakonje i greh njihov.

4. Tada Jeremija dozva Varuha, sina Nirijinog, i napisa Varuh u knjigu iz usta Jeremijinih sve reci Gospodnje koje mu govori.

5. Potom zapovedi Jeremija Varuhu govoreci: Meni nije slobodno, te ne mogu otici u dom Gospodnji.

6. Nego idi ti, i procitaj iz knjige koju si napisao iz mojih usta, reci Gospodnje, narodu u domu Gospodnjem u dan posni, i svim Judejcima koji dodu iz gradova svojih procitaj;

7. Ne bi li, moleci se, pripali ka Gospodu i vratili se svaki sa svog puta zlog, jer je velik gnev i jarost što je Gospod izrekao za taj narod.

8. I ucini Varuh, sin Nirijin, sve kako mu zapovedi prorok Jeremija, i procita iz knjige reci Gospodnje u domu Gospodnjem.

9. A pete godine Joakima sina Josijinog cara Judinog meseca devetog, oglasiše post pred Gospodom svemu narodu jerusalimskom i svemu narodu koji dode iz gradova Judinih u Jerusalim.

10. I procita Varuh iz knjige reci Jeremijine u domu Gospodnjem, u kleti Gemarije, sina Safanovog pisara, u gornjem tremu kod novih vrata doma Gospodnjeg pred svim narodom.

11. A kad cu Mihej, sin Gemarije, sina Safanovog, sve reci Gospodnje iz knjige,

12. On side u dom carev u klet pisarevu, i gle, onde sedahu svi knezovi, Elisama pisar, i Delaja sin Semajin, i Elnatan sin Ahvorov, i Gemarija sin Safanov, i Sedekija sin Ananijin, i svi knezovi.

13. I kaza im Mihej sve reci što cu kad Varuh citaše knjigu narodu.

14. Tada svi knezovi poslaše k Varuhu Judija, sina Natanije sina Selemije, sina Husijevog, i poruciše mu: Knjigu koju si citao narodu uzmi u ruku i dodi ovamo. I uze knjigu u ruku Varuh, sin Nirijin, i dode k njima.

15. I oni mu rekoše: Sedi i citaj da cujemo. I Varuh im je procita.

16. A kad cuše sve one reci, svi se uplašiše i rekoše Varuhu: Kazacemo caru sve te reci.

17. I zapitaše Varuha govoreci: Kaži nam kako si napisao sve te reci iz usta njegovih.

18. A Varuh im rece: Iz usta svojih kaziva mi sve te reci, a ja pisah u knjigu mastilom.

19. Tada rekoše knezovi Varuhu: Idi, sakrij se i ti i Jeremija, da niko na zna gde ste.

20. Potom otidoše k caru u trem ostavivši knjigu u kleti Elisame pisara, i kazaše caru sve te reci.

21. A car posla Judija da donese knjigu; i donese je iz kleti Elisame pisara, i stade citati Judije pred carem i pred svim knezovima koji stajahu oko cara.

22. A car sedaše u zimnoj kuci devetog meseca, i pred njim beše živo ugljevlje.

23. I kad Judije procita tri cetiri lista, isece je car nožem pisarskim, i baci u oganj na žeravicu, te izgore sva knjiga ognjem na žeravici.

24. Ali se ne uplašiše, niti razdreše haljine svoje car niti koji od sluga njegovih cuvši sve one reci.

25. I premda Elnatan i Delaja i Gemarija moljahu cara da ne pali knjigu, on ih ne posluša.

26. Nego zapovedi car Jerameilu, sinu carevom i Seraji sinu Azrilovom i Selemiji sinu Avdilovom, da uhvate Varuha pisara i Jeremiju proroka; ali ih sakri Gospod.

27. I dode rec Gospodnja Jeremiji, pošto car sažeže knjigu i reci koje napisa Varuh iz usta Jeremijinih, govoreci:

28. Uzmi opet drugu knjigu, i napiši u nju sve predašnje reci koje behu u prvoj knjizi, koju sažeže Joakim car Judin.

29. A za Joakima cara Judinog reci: Ovako veli Gospod: Ti si sažegao onu knjigu govoreci: Zašto si napisao u njoj i rekao: Doci ce car vavilonski i zatrti ovu zemlju i istrebiti iz nje i ljude i stoku?

30. Zato, ovako veli Gospod za Joakima cara Judinog: Nece imati nikoga ko bi sedeo na prestolu Davidovom, i mrtvo ce telo njegovo biti baceno na pripeku obdan i na mraz obnoc.

31. Jer cu pohoditi njega i seme njegovo i sluge njegove za bezakonje njihovo, i pusticu na njih i na stanovnike jerusalimske i na Judejce sve zlo, za koje im govorih ali ne poslušaše.

32. I uze Jeremija drugu knjigu, i dade je Varuhu sinu Nirijinom pisaru, a on napisa u nju iz usta Jeremijinih sve reci što behu u onoj knjizi, koju sažeže Joakim, car Judin ognjem; i još bi dodano k onim mnogo onakvih reci.