Knjiga proroka Jeremije 16

1. Potom dode mi rec Gospodnja govoreci:

2. Nemoj se ženiti, i da nemaš sinove ni kceri na tom mestu.

3. Jer ovako govori Gospod za sinove i kceri što se rode na tom mestu i za matere njihove koje ih rode, i za oce njihove koji ih rode u toj zemlji:

4. Ljutom ce smrcu pomreti, nece biti oplakani niti ce se pogrepsti, bice gnoj po zemlji, i od maca i od gladi izginuce, i mrtva ce telesa njihova biti hrana pticama nebeskim i zverima zemaljskim.

5. Jer ovako govori Gospod: Ne ulazi u kucu u kojoj je žalost, i ne idi da placeš niti ih žali; jer sam uzeo mir svoj od tog naroda, govori Gospod, milost i žaljenje.

6. Pomrece mali i veliki u ovoj zemlji, nece biti pogrebeni niti ce se oplakati, niti ce se ko rezati ni glave strici za njima.

7. Nece im se dati hleba u žalosti da se poteše za mrtvim, niti ce ih napojiti iz caše radi utehe za ocem ili za materom.

8. Tako ne ulazi u kucu u kojoj je žalost da sediš s njima da jedeš i piješ.

9. Jer ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja cu uciniti da na ovom mestu pred vašim ocima i za vaših dana ne bude glasa radosnog ni glasa veselog, glasa ženikovog ni glasa nevestinog.

10. A kad kažeš tom narodu sve ove reci, ako ti kažu: Zašto izrece Gospod sve to veliko zlo na nas? I kakvo je bezakonje naše ili kakav je greh naš, kojim zgrešismo Gospodu Bogu svom?

11. Tada im reci: Jer oci vaši ostaviše mene, govori Gospod, i idoše za drugim bogovima i služiše im i klanjaše im se, a mene ostaviše i zakon moj ne držaše;

12. A vi još gore cinite nego oci vaši, jer eto idete svaki po misli srca svog zlog ne slušajuci mene.

13. Zato cu vas izbaciti iz ove zemlje u zemlju koje ne poznaste ni vi ni oci vaši, i onde cete služiti drugim bogovima dan i noc dokle vam ne ucinim milost.

14. Zato, evo, idu dani, govori Gospod, kad se nece više govoriti: Tako da je živ Gospod koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje misirske;

15. Nego: Tako da je živ Gospod koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje severne i iz svih zemalja u koje ih beše razagnao! Jer cu ih opet dovesti u zemlju njihovu koju sam dao ocima njihovim.

16. Gle, ja cu poslati mnoge ribare, govori Gospod, da ih love, i posle cu poslati mnoge lovce da ih love po svakoj gori i po svakom humu i po raselinama kamenim.

17. Jer oci moje paze na sve puteve njihove, nisu sakriveni od mene, niti je bezakonje njihovo zaklonjeno od mojih ociju.

18. I platicu im prvo dvojinom za bezakonje njihovo i za greh njihov, što oskvrniše zemlju moju strvima gadova svojih, i nasledstvo moje napuniše gnusobama svojim.

19. Gospode, kreposti moja i grade moj i utocište moje u nevolji, k Tebi ce doci narodi od krajeva zemaljskih, i reci ce: Doista oci naši imaše laž, i taštinu i što ni malo ne pomaže.

20. Eda li ce covek naciniti sebi bogove, koji ipak nisu bogovi?

21. Zato, evo, ja cu ih nauciti sada, pokazacu im ruku svoju i silu svoju, da poznadu da mi je ime Gospod.