Knjiga proroka Jeremije 21
1. Rec koja dode Jeremiji od Gospoda kad posla k njemu car Sedekija Pashora sina Melhijinog i Sofoniju sina Masijinog sveštenika, i poruci:
2. Upitaj Gospoda za nas, jer Navuhodonosor, car vavilonski, zavojšti na nas; eda bi nam ucinio Gospod po svim cudesima svojim, da otide od nas.
3. A Jeremija im rece: Ovako recite Sedekiji:
4. Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Evo, ja cu okrenuti natrag oružje što je u vašim rukama, kojim se bijete s carem vavilonskim i s Haldejcima koji su vas opkolili iza zidova, i skupicu ih usred tog grada.
5. I ja cu vojevati na vas rukom podignutom i mišicom krepkom i gnevom i jarošcu i žestinom velikom.
6. I pobicu stanovnike tog grada, i ljude i stoku; od pomora velikog pomrece.
7. A posle, veli Gospod, dacu Sedekiju cara Judinog i sluge njihove i narod, one koji ostanu u tom gradu od pomora, od maca i od gladi, u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom i u ruke neprijateljima njihovim i u ruke onima koji traže dušu njihovu, te ce ih pobiti macem, nece ih žaliti ni štedeti niti ce se smilovati.
8. A narodu tom reci: Ovako veli Gospod: Evo ja stavljam pred vas put k životu i put k smrti.
9. Ko ostane u tom gradu, poginuce od maca ili od gladi ili od pomora; a ko izade i preda se Haldejcima koji su vas opkolili, ostace živ, i duša ce mu biti mesto plena.
10. Jer okretoh lice svoje tome gradu na zlo, a ne na dobro, govori Gospod; u ruke caru vavilonskom bice predan, i on ce ga spaliti ognjem.
11. A za dom cara Judinog cujte rec Gospodnju:
12. Dome Davidov, tako veli Gospod, sudite svako jutro, i kome se otima izbavljajte ga iz ruku nasilnikovih da ne izide kao oganj gnev moj i razgori se da ga niko ne može ugasiti za zlocu dela vaših.
13. Evo me na tebe, koji sediš u dolini, kao stena u ravnici, govori Gospod, na vas, koji govorite: Ko ce doci na nas? I ko ce uci u stanove naše?
14. Jer cu vas pokarati po plodu dela vaših, veli Gospod, i raspalicu oganj u šumi njegovoj, koji ce proždreti sve što je oko njega.