Knjiga proroka Jeremije 12
1. Pravedan si, Gospode, ako bih se pravdao s Tobom; ali cu progovoriti o sudovima Tvojim. Zašto je put bezbožnicki srecan? Zašto žive u miru svi koji cine neveru?
2. Ti ih posadi, i oni se ukoreniše, rastu i rod radaju; Ti si im blizu usta ali daleko od bubrega.
3. Ali Gospode, Ti me poznaješ, razgledaš me i okušao si srce moje kako je prema Tebi; odvuci ih kao ovce na klanje, i pripravi ih za dan kad ce se ubiti.
4. Dokle ce tužiti zemlja, i trava svega polja sahnuti sa zloce onih koji žive u njoj? Nesta sve stoke i ptica, jer govore: Ne vidi kraja našeg.
5. Kad si trcao s pešacima pa te umoriše, kako ceš se utrkivati s konjima? I kad ti je tako u zemlji mirnoj, u koju se uzdaš, šta ceš ciniti kad ustane Jordan?
6. Jer i braca tvoja i dom oca tvog, i oni te izneveriše i oni vicu za tobom glasno. Ne veruj im, ako bi ti i prijateljski govorili.
7. Ostavih dom svoj, napustih nasledstvo svoje; što beše milo duši mojoj, dadoh ga u ruke neprijateljima njegovim.
8. Nasledstvo moje posta mi kao lav u šumi, pušta glas svoj na mene, zato mi omrznu.
9. Nasledstvo moje posta mi ptica grabljiva; ptice, sletite se na nju, skupite se svi zverovi poljski, hodite da jedete.
10. Pastiri mnogi pokvarice moj vinograd, potlacice deo moj, mili deo moj obratice u golu pustoš.
11. Obratice ga u pustoš, opustošen plakace preda mnom; sva ce ta zemlja opusteti, jer niko ne uzima na um.
12. Na sva visoka mesta po pustinji doci ce zatiraci; jer ce mac Gospodnji proždirati od jednog kraja zemlje do drugog, nece biti mira ni jednom telu.
13. Sejace pšenicu, a trnje ce žeti; mucice se, a koristi nece imati, i stidece se letine svoje, sa žestokog gneva Gospodnjeg.
14. Ovako govori Gospod za sve zle susede moje, koji diraju nasledstvo što dadoh narodu svom Izrailju: evo, ja cu ih pocupati iz zemlje njihove, i dom Judin išcupacu isred njih.
15. A kad ih išcupam, opet cu se smilovati na njih, i dovešcu opet svakog njih na nasledstvo njegovo i svakog u zemlju njegovu.
16. I ako dobro nauce puteve naroda mog, da se zaklinju mojim imenom: Tako da je živ Gospod! Kao što su oni ucili moj narod da se kune Valom, tada ce se sazidati usred naroda mog.
17. Ako li ne poslušaju, tada cu išcupati sasvim takav narod i zatrti, govori Gospod.