Knjiga proroka Jeremije 15
1. I rece mi Gospod: Da stane Mojsije i Samuilo preda me, ne bi se duša moja obratila k tom narodu; oteraj ih ispred mene, i neka odlaze.
2. I ako ti kažu: Kuda cemo ici? Tada im reci: Ovako veli Gospod: ko je za smrt, na smrt; ko je za mac, pod mac; ko za glad, na glad; ko za ropstvo, u ropstvo.
3. I pusticu na njih cetvoro, govori Gospod: Mac, da ih ubija, i pse, da ih razvlace, i ptice nebeske i zveri zemaljske, da ih jedu i istrebe.
4. I dacu ih da se potucaju po svim carstvima zemaljskim radi Manasije sina Jezekijinog cara Judinog za ono što je ucinio u Jerusalimu.
5. Jer ko bi se smilovao na tebe, Jerusalime? Ko li bi te požalio? Ko li bi došao da zapita kako ti je?
6. Ti si me ostavio, govori Gospod, otišao si natrag; zato cu mahnuti rukom svojom na te i pogubicu te; dosadi mi žaliti.
7. Zato cu ih izvijati vijacom na vratima zemaljskim, ucinicu ih sirotima, potrcu narod svoj, jer se ne vracaju s puteva svojih.
8. Više ce mi biti udovica njegovih nego peska morskog, dovešcu im na majke momacke zatirace u podne, i pusticu iznenada na njih smetnju i strahotu.
9. Iznemoci ce koja je rodila sedmoro i ispustice dušu, sunce ce joj zaci još za dana, sramice se i stidece se, a ostatak cu njihov dati pod mac pred neprijateljima njihovim, govori Gospod.
10. Teško meni, majko moja, što si me rodila da se sa mnom prepire i da se sa mnom svada sva zemlja; ne davah u zajam niti mi davaše u zajam, i opet me svi proklinju.
11. Gospod rece: Doista, ostatku ce tvom biti dobro, i branicu te od neprijatelja, kad budeš u nevolji i u teskobi.
12. Eda li ce gvožde slomiti gvožde severno i bronzu?
13. Imanje tvoje i blago tvoje dacu da se razgrabi bez cene po svim medama tvojim, i to za sve grehe tvoje.
14. I odvešcu te s neprijateljima tvojim u zemlju koje ne poznaješ, jer se raspalio oganj od gneva mog, i gorece nad vama.
15. Ti znaš, Gospode, opomeni me se i pohodi me i osveti me od onih koji me gone; nemoj me zgrabiti dokle se ustežeš od gneva; znaj da podnosim rug tebe radi.
16. Kad se nadoše reci Tvoje, pojedoh ih, i rec Tvoja bi mi radost i veselje srcu mom, jer je ime Tvoje prizvano na me, Gospode Bože nad vojskama.
17. Ne sedim u vecu podsmevackom niti se s njima veselim; sedim sam radi ruke Tvoje, jer si me napunio srdnje.
18. Zašto bol moj jednako traje? I zašto je rana moja smrtna, te nece da se isceli? Hoceš li mi biti kao varalica, kao voda nepostojana?
19. Zato ovako veli Gospod: Ako se obratiš, ja cu te opet postaviti da stojiš preda mnom, ako odvojiš što je dragoceno od rdavog, biceš kao usta moja; oni neka se obrate k tebi, a ti se ne obracaj k njima.
20. I ucinicu da budeš tom narodu kao jak zid bronzani, i udarace na te, ali te nece nadvladati; jer sam ja s tobom da te cuvam i izbavljam, govori Gospod.
21. I izbavicu te iz ruku zlih ljudi, i iskupicu te iz ruku nasilnickih.