Knjiga proroka Jeremije 38
1. A Sefatija, sin Matanov i Godolija sin Pashorov i Juhal sin Selemijin i Pashor sin Malhijin, cuše reci koje govori Jeremija svemu narodu rekavši:
2. Ovako veli Gospod: Ko ostane u tom gradu, poginuce od maca, od gladi ili od pomora; a ko otide ka Haldejcima, ostace živ, i duša ce mu njegova biti mesto plena, i bice živ.
3. Ovako veli Gospod: Doista ce taj grad biti predan u ruke vojsci cara vavilonskog, i uzece ga.
4. I rekoše knezovi caru: Da se pogubi taj covek, jer on oslabljava ruke vojnicima koji ostaše u ovom gradu, i ruke svemu narodu govoreci im takve reci, jer taj covek ne traži dobra ovom narodu nego zlo.
5. A car Sedekija rece: Eto, u vašim je rukama; jer car ne može ništa nasuprot vama.
6. Tada uzeše Jeremiju, i baciše ga u jamu Malhije sina Amelehovog, koja beše u tremu od tamnice, i spustiše Jeremiju o užima; a u jami ne beše vode, nego glib, i Jeremija se uvali u glib.
7. Ali kad cu Avdemeleh Etiopljanin, dvoranin, koji beše u dvoru carevom, da su metnuli Jeremiju u onu jamu, a car sedaše na vratima Venijaminovim,
8. Izide Avdemeleh iz dvora carevog i rece caru govoreci:
9. Care gospodaru moj, zlo uciniše ti ljudi u svemu što uciniše Jeremiji proroku bacivši ga u jamu, jer bi i onde gde je bio od gladi umro, jer nema više hleba u gradu.
10. Zato car zapovedi Avdemelehu Etiopljaninu govoreci: Uzmi odavde trideset ljudi i izvadi Jeremiju proroka iz jame dok nije umro.
11. Tada uze Avdemeleh ljude, i dode u dom carev pod riznicu, i uze odande iznošenih haljina i starih rita, i spusti ih Jeremiji u jamu o užima.
12. I rece Avdemeleh Etiopljanin Jeremiji: Podmetni te stare haljine i rite pod pazuha ispod uža. I ucini Jeremija tako.
13. I izvukoše Jeremiju na užima i izvadiše ga iz jame; i osta Jeremija u tremu od tamnice.
14. Potom car Sedekija posla po Jeremiju proroka, te ga dovedoše preda nj u treci ulazak koji beše u domu Gospodnjem; i rece car Jeremiji: Zapitacu te nešto, nemoj mi zatajiti.
15. A Jeremija rece Sedekiji: Da ti kažem, neceš li me pogubiti? A da te savetujem, neceš me poslušati.
16. Tada se car Sedekija zakle Jeremiji nasamo govoreci: Tako da je živ Gospod, koji nam je stvorio ovu dušu, necu te pogubiti niti cu te dati u ruke ljudima koji traže dušu tvoju.
17. Tada Jeremija rece Sedekiji: Ovako veli Gospod Bog nad vojskama, Bog Izrailjev: Ako otideš ka knezovima cara vavilonskog, živa ce ostati duša tvoja, i grad ovaj nece izgoreti ognjem, i tako ceš ostati u životu ti i dom tvoj.
18. Ako li ne otideš ka knezovima cara vavilonskog, ovaj ce grad biti predan u ruke Haldejcima, koji ce ga spaliti ognjem, i ti neceš pobeci iz ruku njihovih.
19. A car Sedekija rece Jeremiji: Ja se bojim Judejaca koji su prebegli ka Haldejcima, da me ne predaju u njihove ruke, te ce mi se narugati.
20. A Jeremija rece: Nece te predati; poslušaj glas Gospodnji, koji ti ja govorim, i dobro ce ti biti i živa ce biti tvoja duša.
21. Ako li neceš da izideš, ovo je šta mi pokaza Gospod:
22. Gle, sve žene koje su ostale u domu cara Judinog, odvešce se ka knezovima cara vavilonskog, i one ce reci: Nagovoriše te i prevariše te prijatelji tvoji; noge ti se uvališe u glib, a oni se povukoše natrag.
23. Sve žene tvoje i sinovi tvoji odvešce se Haldejcima, i ti neceš uteci iz ruku njihovih; nego ceš dopasti u ruke caru vavilonskom, i ovaj ce grad izgoreti ognjem.
24. Tada rece Sedekija Jeremiji: Niko da ne dozna za te reci, da ne pogineš.
25. Ako li knezovi, cuvši da sam govorio s tobom, dodu k tebi i kažu ti: Kaži nam šta si govorio caru, nemoj tajiti od nas, pa te necemo pogubiti, i šta je car tebi govorio?
26. Reci im: Ja pripadoh k caru moleci se da me ne pošalje natrag u dom Jonatanov da umrem onde.
27. I dodoše svi knezovi k Jeremiji i pitaše ga; a on im odgovori sasvim kako mu zapovedi car. I okaniše ga se, jer ne doznaše ništa od toga.
28. A Jeremija osta u tremu od tamnice do dana kad uzeše Jerusalim; i on beše onde kad uzeše Jerusalim.