Knjiga proroka Jeremije 52
1. Dvadeset i jedna godina beše Sedekiji kad poce carovati, i carova jedanaest godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Amutala, kci Jeremijina, iz Livne.
2. On cinjaše što je zlo pred Gospodom sasvim kako je cinio Joakim.
3. Jer od gneva Gospodnjeg zbi se Jerusalimu i Judi, te ih odbaci ispred sebe. A Sedekija se odmetnu od cara vavilonskog.
4. I tako, devete godine njegova carovanja, desetog dana dode Navuhodonosor car vavilonski sa svom vojskom svojom na Jerusalim; i stadoše u logor pod njim, i naciniše opkope oko njega.
5. I grad bi opkoljen do jedanaeste godine carovanja Sedekijinog.
6. I devetog dana, cetvrtog meseca, nasta velika glad u gradu, te narod zemaljski nemaše hleba.
7. Tada grad bi provaljen, i vojnici svi pobegoše i izidoše iz grada nocu na vrata izmedu dva zida uz vrt carev, a Haldejci behu svuda oko grada; i otidoše putem k pustinji.
8. Ali vojska haldejska potera cara, i stigoše Sedekiju u polju jerihonskom, a sva vojska što beše s njim razbeže se od njega.
9. I uhvatiše cara i odvedoše ga k caru vavilonskom u Rivlu u zemlji ematskoj; i onde mu sudi.
10. I pokla car vavilonski sinove Sedekijine na njegove oci, i sve knezove Judine pokla u Rivli.
11. I Sedekiji iskopa oci, i svezav ga u dvoje verige bronzane odvede ga car vavilonski u Vavilon i metnu ga u tamnicu gde osta do smrti svoje.
12. A desetog dana petog meseca godine devetnaeste carovanja Navuhodonosora cara vavilonskog dode u Jerusalim Nevuzardan, zapovednik stražarski, koji služaše caru vavilonskom.
13. I popali dom Gospodnji i dom carski i sve domove u jerusalimu; sve velike kuce popali ognjem.
14. I sve zidove jerusalimske u naokolo razvali sva vojska haldejska što beše sa zapovednikom stražarskim.
15. A narod siromašni i ostatak naroda što osta u gradu, i prebege što prebegoše k caru vavilonskom, i ostali prosti narod, odvede Nevuzardan, zapovednik stražarski.
16. Samo od siromašnog naroda u zemlji ostavi Nevuzardan zapovednik stražarski koji ce biti vinogradari i ratari.
17. I stupove bronzane što behu u domu Gospodnjem, i podnožja i more bronzano koje beše u domu Gospodnjem, izlomiše Haldejci, i bronzu od njih odnesoše u Vavilon.
18. I lonce i lopate i viljuške i kotlice i kadionice i sve sve sudove bronzane kojima služahu, uzeše.
19. I umivaonice i klešta s kotlicima i loncima i svecnjacima i kadionicama i cašama, šta god beše zlatno i šta god beše srebrno, uze zapovednik stražarski.
20. Dva stupa, jedno more, i dvanaest volova bronzanih što behu pod podnožjima, što nacini car Solomun za dom Gospodnji, ne beše mere bronzi od svih tih sudova.
21. A stupovi behu svaki od osamnaest lakata u visinu, a u naokolo od dvanaest lakata, a cetiri prsta beše svaki debeo i šupalj;
22. I ozgo na njemu beše oglavlje bronzano, i oglavlje beše visoko pet lakata, i pletenica i šipci oko oglavlja, sve od bronze; takav beše i drugi stup sa šipcima.
23. I beše devedeset i šest šipaka sa svake strane; svega šipaka na pletenici u naokolo beše sto.
24. Uze zapovednik stražarski i Seraju, prvog sveštenika, i Sofoniju, drugog sveštenika, i tri vratara.
25. A iz grada uze jednog dvoranina, koji beše nad vojnicima, i sedam ljudi koji stajahu pred carem, koji se nadoše u gradu, i prvog pisara vojnickog, koji popisivaše narod po zemlji u vojsku, i šezdeset ljudi iz naroda zemaljskog, koji se nadoše u gradu.
26. Uze ih Nevuzardan zapovednik stražarski i odvede k caru vavilonskom u Rivlu.
27. A car ih vavilonski pobi i pogubi u Rivli u zemlji ematskoj. Tako bi preseljen Juda iz zemlje svoje.
28. Ovo je narod što ga preseli Navuhodonosor: sedme godine tri hiljade i dvadeset i tri Judejca;
29. Godine osamnaeste Navuhodonosorove preseli iz Jerusalima osam stotina i trideset i dve duše;
30. Godine dvadeset trece Navuhodonosorove preseli Nevuzardan zapovednik stražarski Judejaca sedam stotina i cetrdeset i pet duša; svega cetiri hiljade i šest stotina duša.
31. A trideset sedme godine od kako se zarobi Joahin car Judin, dvanaestog meseca, dvadeset petog dana, Evil-Merodah car vavilonski iste godine zacarivši se izvadi iz tamnice Joahina, cara Judinog.
32. I lepo govori s njim, i namesti mu presto više prestola drugih careva koji behu kod njega u Vavilonu.
33. I promeni mu haljine tamnicke, i on jedaše svagda s njim svega veka svog.
34. I hrana mu se jednako davaše od cara vavilonskog, svaki dan, svega veka njegovog do smrti njegove.