Knjiga proroka Jeremije 11
1. Rec koja dode Jeremiji od Gospoda govoreci:
2. Slušajte reci ovog zaveta, i kazujte ljudima Judinim i stanovnicima jerusalimskim.
3. I reci im: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Proklet da je ko ne posluša reci ovog zaveta,
4. Koji zapovedih ocima vašim kad ih izvedoh iz zemlje misirske, iz peci gvozdene, govoreci: Slušajte glas moj i tvorite ovo sve kako vam zapovedam, pa cete mi biti narod i ja cu vam biti Bog,
5. Da bih ispunio zakletvu kojom se zakleh ocima vašim da cu im dati zemlju u kojoj tece mleko i med, kako se vidi danas. A ja odgovorih i rekoh: Amin, Gospode.
6. Po tom rece mi Gospod: Kazuj sve ove reci po gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim govoreci: Slušajte reci ovog zaveta, i izvršujte ih.
7. Jer tvrdo zasvedocavah ocima vašim od kad ih izvedoh iz zemlje misirske do danas, zarana jednako govoreci: Slušajte glas moj.
8. Ali ne poslušaše i ne prignuše uha svog, nego hodiše svaki za mislima zlog srca svog; za to pustih na njih sve reci ovog zaveta, koji zapovedih da vrše, a oni ne vršiše.
9. Tada mi rece Gospod: Buna je medu ljudima Judinim i stanovnicima jerusalimskim.
10. Vratili su se na bezakonja starih svojih, koji ne hteše slušati moje reci, i idu za drugim bogovima, te im služe; dom Izrailjev i dom Judin pokvariše zavet moj, koji ucinih s ocima njihovim.
11. Zato ovako veli Gospod: Evo, ja cu pustiti na njih zlo, iz kog nece moci izaci, i vapice k meni, ali ih necu uslišiti.
12. Tada ce gradovi Judini i stanovnici jerusalimski ici i vapiti k bogovima kojima kade, ali im nece pomoci u nevolji njihovoj.
13. Jer imaš bogova, Juda, koliko gradova, i koliko ima ulica u Jerusalimu, toliko podigoste oltara sramotnih, oltara da kadite Valu.
14. Ti se dakle ne moli za taj narod, i ne podiži vike ni molbe za njih, jer ih necu uslišiti kad zavape k meni u nevolji svojoj.
15. Šta ce mili moj u domu mom, kad cini grdilo s mnogima, i sveto meso otide od tebe, i veseliš se kad zlo ciniš?
16. Gospod te nazva maslinom zelenom, lepom radi dobrog roda; ali s hukom velikog vetra raspali oganj oko nje, i grane joj se polomiše.
17. Jer Gospod nad vojskama, koji te je posadio, izrece zlo po te, za zlocu doma Izrailjevog i doma Judinog, koju ciniše medu sobom da bi me razgnevili kadeci Valu.
18. Gospod mi objavi, te znam; Ti mi pokaza dela njihova.
19. A ja bejah kao jagnje i tele koje se vodi na klanje, jer ne znah da se dogovaraju na me: Oborimo drvo s rodom njegovim, i istrebimo ga iz zemlje živih, da mu se ime ne spominje više.
20. Ali, Gospode nad vojskama, Sudijo pravedni, koji ispituješ bubrege i srce, daj da vidim osvetu Tvoju na njima, jer Tebi kazah parbu svoju.
21. Zato ovako veli Gospod za Anatocane, koji traže dušu tvoju govoreci: Ne prorokuj u ime Gospodnje, da ne pogineš od naših ruku;
22. Zato ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, ja cu ih pohoditi; mladici ce njihovi izginuti od maca, sinovi njihovi i kceri njihove izginuce od gladi.
23. I nece biti od njih ostatka; jer cu pustiti zlo na Anatocane kad ih pohodim.