Knjiga proroka Jeremije 32
1. Rec koja dode Jeremiji od Gospoda desete godine Sedekije cara Judinog, koje je osamnaesta godina Navuhodonosorova;
2. A tada vojska cara vavilonskog beše opkolila Jerusalim, i prorok Jeremija beše zatvoren u tremu od tamnice, koja beše u dvoru cara Judinog.
3. Jer ga zatvori Sedekija, car Judin, govoreci: Zašto da prorokuješ govoreci: Ovako veli Gospod: Evo, ja cu predati taj grad u ruke caru vavilonskom i uzece ga?
4. I Sedekija car Judin nece uteci iz ruku haldejskih, nego ce zacelo biti predan u ruke caru vavilonskom, i usta ce ovog govoriti s ustima onog, oci ce se ovog videti s ocima onog.
5. I odvešce Sedekiju u Vavilon, te ce ostati onde dokle ga ne pohodim, govori Gospod; ako se bijete s Haldejcima, necete biti srecni.
6. Rece, dakle, Jeremija: Dode mi rec Gospodnja govoreci:
7. Evo, Anameilo, sin Saluma strica tvog, ide k tebi da ti kaže: Kupi njivu moju što je u Anatotu, jer ti imaš po srodstvu pravo da je kupiš.
8. I dode k meni Anameilo, sin strica mog, po reci Gospodnjoj u trem od tamnice, i rece mi: Hajde kupi moju njivu što je u Anatotu u zemlji Venijaminovoj, jer tebi pripada po nasledstvu i ti imaš pravo otkupiti je; kupi. I razumeh da je rec Gospodnja.
9. I kupih od Anameila, sina strica svog tu njivu koja je u Anatotu, i izmerih mu novce, sedamnaest sikala srebra.
10. I napisah knjigu, i zapecatih, i uzeh svedoke izmerivši novce na meru.
11. I uzeh knjigu o kupovini zapecacenu po zakonu i uredbama, i otvorenu,
12. I dadoh knjigu o kupovini Varuhu, sinu Nirije sina Masijinog, pred Anameilom bratucedom svojim i pred svedocima koji se potpisaše na knjizi o kupovini i pred svim Judejcima koji sedahu u tremu od tamnice.
13. I zapovedih Varuhu pred njima govoreci:
14. Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Uzmi ovu knjigu, knjigu o kupovini, zapecacenu i ovu knjigu otvorenu, i metni ih u zemljan sud da ostanu dugo vremena.
15. Jer ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Još ce se kupovati kuce i njive i vinogradi u ovoj zemlji.
16. I davši knjigu o kupovini Varuhu, sinu Nirijinom, pomolih se Gospodu govoreci:
17. Ah, Gospode Gospode! Eto, Ti si stvorio nebo i zemlju silom svojom velikom i mišicom svojom podignutom; ništa nije Tebi teško.
18. Ciniš milost na hiljadama, i vracaš za bezakonje otacko u nedra sinovima njihovim nakon njih; Bože veliki, silni, kome je ime Gospod nad vojskama;
19. Veliki u namerama i silni u delima; jer su oci Tvoje otvorene na sve puteve ljudske da daš svakome prema putevima njegovim i prema plodu dela njegovih;
20. Koji si cinio znake i cudesa do danas u zemlji misirskoj i u Izrailju i medu svim ljudima, i stekao si sebi ime kako je danas;
21. Jer si izveo narod svoj Izrailja iz zemlje misirske znacima i cudesima i rukom krepkom i mišicom podignutom i strahotom velikom;
22. I dao si im ovu zemlju, za koju se zakle ocima njihovim da ceš im je dati, zemlju gde tece mleko i med.
23. Ali ušavši u nju i nasledivši je ne poslušaše glas Tvoj, i po Tvom zakonu ne hodiše, i šta si im god zapovedio da cine, ne ciniše, zato si ucinio te ih snade sve ovo zlo.
24. Evo, opkopi dodoše do grada da ga uzmu; i od maca i gladi i pomora grad ce se dati u ruke Haldejcima koji ga biju; i šta si god rekao, zbiva se, eto vidiš.
25. A Ti mi veliš, Gospode, Gospode: Kupi tu njivu za novce i uzmi svedoke, a grad se predaje u ruke Haldejcima.
26. Tada dode rec Gospodnja Jeremiji govoreci:
27. Gle, ja sam Gospod Bog svakog tela, eda li je meni šta teško?
28. Za to ovako veli Gospod: Evo ja dajem taj grad u ruke Haldejcima i u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom da ga uzme.
29. I Haldejci koji biju taj grad uci ce u nj, i upalice ognjem taj grad i spalice ga i kuce gde na krovovima kadiše Valu i livaše nalive bogovima drugim da bi me razgnevili.
30. Jer sinovi Izrailjevi i sinovi Judini ciniše od detinjstva svog samo šta je zlo preda mnom, i sinovi Izrailjevi samo me gneviše delima ruku svojih, govori Gospod.
31. Jer taj grad beše mi na gnev i na srdnju otkad ga sazidaše do danas da bih ga odbacio ispred sebe,
32. Za sve zlo sinova Izrailjevih i sinova Judinih što ciniše gneveci me, oni, carevi njihovi, knezovi njihovi, sveštenici njihovi i proroci njihovi, Judejci i Jerusalimljani.
33. I okrenuše mi leda, a ne lice, i kad ih ucah za rana jednako, ne poslušaše da bi primili nauku.
34. Nego metnuše svoje gadove u dom koji se zove mojim imenom i oskvrniše ga.
35. I sagradiše visine Valu što su u dolini sina Enomovog da vode sinove svoje i kceri svoje Molohu, što im ja ne zapovedih niti mi dode na um, da bi cinili taj gad, i tako Judu navodili na greh.
36. Ali zato opet ovako veli Gospod Bog Izrailjev za taj grad za koji velite da ce se dati u ruke caru vavilonskom od maca i gladi i pomora:
37. Evo, ja cu ih sabrati iz svih zemalja u koje ih razagnah u gnevu svom i u jarosti svojoj i u velikoj ljutini, i dovešcu ih opet na ovo mesto i uciniti da nastavaju bez straha.
38. I bice mi narod i ja cu im biti Bog.
39. I dacu im jedno srce i jedan put da bi me se bojali uvek na dobro svoje i sinova svojih nakon njih.
40. I ucinicu s njima zavet vecan, da se necu odvratiti od njih cineci im dobro, i dacu im strah svoj u srce da ne odstupe od mene.
41. I radovacu im se cineci im dobro i zasadicu ih u ovoj zemlji tvrdo svim srcem svojim i svom dušom svojom.
42. Jer ovako veli Gospod: Kao što sam doveo na taj narod sve ovo zlo veliko, tako cu dovesti na njih sve dobro koje im obricem.
43. Tada ce se kupovati njive u ovoj zemlji, za koju vi kažete da je pusta i da nema u njoj ni živinceta i da je dana u ruke Haldejcima.
44. Kupovace njive za novce, i pisace knjige i pecatiti i uzimati svedoke u zemlji Venijaminovoj i po okolini jerusalimskoj i u gradovima Judinim i u gradovima po gorama i u gradovima po ravnici i u gradovima južnim, jer cu povratiti roblje njihovo, govori Gospod.