Knjiga proroka Jeremije 20
1. A Pashor sin Imirov, sveštenik, koji beše starešina u domu Gospodnjem, cu Jeremiju gde prorokuje te reci.
2. I udari Pashor proroka Jeremiju, i metnu ga u tamnicu na gornjim vratima Venijaminovim uz dom Gospodnji.
3. A sutradan kad Pashor izvede Jeremiju iz tamnice, rece mu Jeremija: Gospod ti nade ime ne Pashor nego Magor-Misaviv.
4. Jer ovako veli Gospod: Evo, ja cu pustiti na te strah, na tebe i na sve prijatelje tvoje, koji ce pasti od maca neprijatelja svojih, i oci ce tvoje videti, i svega cu Judu dati u ruke caru vavilonskom, koji ce ih odvesti u Vavilon, i pobice ih macem.
5. I dacu sve bogatstvo tog grada i sav trud njegov i sve što ima dragoceno, i sve blago careva Judinih dacu neprijateljima njihovim u ruke, i razgrabice i uzeti i odneti u Vavilon.
6. I ti, Pashore, i svi koji žive u tvom domu otici cete u ropstvo; i doci ceš u Vavilon i onde ceš umreti i onde ceš biti pogreben ti i svi prijatelji tvoji, kojima si prorokovao lažno.
7. Nagovarao si me, Gospode, i dadoh se nagovoriti; bio si jaci od mene i nadvladao si me; na podsmeh sam svaki dan, svak mi se podsmeva.
8. Jer od kad govorim, vapim, radi nasilja i pustošenja vicem, jer mi je rec Gospodnja na porugu i na podsmeh svaki dan.
9. I rekoh: Necu Ga više pominjati, niti cu više govoriti u ime Njegovo; ali bi u srcu mom kao oganj razgoreo, zatvoren u kostima mojim, i umorih se zadržavajuci ga, i ne mogoh više.
10. Jer cujem poruge od mnogih, strah od svuda: Prokažite da prokažemo; svi koji behu u miru sa mnom, vrebaju da posrnem: Da ako se prevari, te cemo ga nadvladati i osveticemo mu se.
11. Ali je Gospod sa mnom kao strašan junak; zato oni koji me gone spotaknuce se i nece nadvladati; posramice se vrlo; jer nece biti srecni, sramota vecna nece se zaboraviti.
12. Zato, Gospode nad vojskama, koji kušaš pravednika, koji vidiš bubrege i srce, daj da vidim Tvoju osvetu na njima, jer Tebi kazah parbu svoju.
13. Pevajte Gospodu, hvalite Gospoda, jer izbavi dušu siromahu iz ruke zlikovacke.
14. Proklet da je dan u koji se rodih! Dan, u koji me rodi mati moja, da nije blagosloven!
15. Proklet da je covek koji javi ocu mom i vrlo ga obradova govoreci: Rodi ti se sin.
16. I taj covek da bi bio kao gradovi koje Gospod zatre i ne bi Mu žao! Neka sluša viku ujutru i vrisku u podne,
17. Što me ne usmrti u utrobi materinoj da bi mi mati moja bila grob, i utroba njena da bi ostala do veka trudna.
18. Zašto izidoh iz utrobe da vidim muku i žalost i da se svrše u sramoti dani moji?