Knjiga proroka Jeremije 22
1. Ovako govori Gospod: Sidi u dom cara Judinog, i reci onde ovu rec,
2. I kaži: Slušaj rec Gospodnju, care Judin, koji sediš na prestolu Davidovom, ti i sluge tvoje i narod tvoj, koji ulazite na ova vrata.
3. Ovako veli Gospod: Cinite sud i pravdu, i kome se otima izbavljajte ga iz ruku nasilnikovih, i ne cinite krivo inostrancu ni siroti ni udovici, i ne cinite im silu, i krv pravu ne prolivajte na ovom mestu.
4. Jer ako doista uzradite ovo, ulazice na vrata ovog doma carevi, koji sede mesto Davida na prestolu njegovom, na kolima i na konjima, oni i sluge njihove i narod njihov.
5. Ako li ne poslušate ove reci, zaklinjem se sobom, veli Gospod, da cu opusteti taj dom.
6. Jer ovako veli Gospod za dom cara Judinog: Ti si mi Galad i vrh livanski, ali cu te obratiti u pustinju, u gradove u kojima se ne živi.
7. I spremicu na tebe zatirace, svakog s oružjem, i poseci ce tvoje krasne kedre i pobacati ih u oganj.
8. I mnogi ce narodi prolaziti mimo taj grad, i govorice jedan drugom: Zašto ucini ovo Gospod od tog grada velikog?
9. I reci ce: Jer ostaviše zavet Gospoda Boga svog, i klanjaše se drugim bogovima i služiše im.
10. Ne placite za mrtvim niti ga žalite; nego placite za onim koji odlazi, jer se nece više vratiti niti ce videti svoje postojbine.
11. Jer ovako govori Gospod o Salumu sinu Josije, cara Judinog, koji carovaše mesto Josije oca svog, koji otide iz ovog mesta: nece se više vratiti.
12. Nego ce umreti u mestu kuda ga odvedoše u ropstvo, i nece više videti ove zemlje.
13. Teško onom koji gradi svoju kucu ne po pravdi, i kleti svoje ne po pravici, koji se služi bližnjim svojim nizašta i platu za trud njegov ne daje mu;
14. Koji govori: Sagradicu sebi veliku kucu i prostrane kleti; i razvaljuje sebi prozore, i oblaže kedrom i maže crvenilom.
15. Hoceš li carovati kad se mešaš s kedrom? Otac tvoj nije li jeo i pio? Kad cinjaše sud i pravdu, tada mu beše dobro.
16. Davaše pravicu siromahu i ubogome, i beše mu dobro; nije li to poznavati me? Govori Gospod.
17. Ali oci tvoje i srce tvoje idu samo za tvojim dobitkom i da prolivaš krv pravu i da ciniš nasilje i krivdu.
18. Zato ovako veli Gospod za Joakima sina Josije cara Judinog: Nece naricati za njim: Jaoh brate moj! Ili: Jaoh sestro! Nece naricati za njim: Jaoh gospodaru! Ili: Jaoh slavo njegova!
19. Pogrebom magarecim pogrepšce se, izvuci ce se i bacice se iza vrata jerusalimskih.
20. Izidi na Livan i vici, i na Vasanu pusti glas svoj, i vici preko brodova, jer se satrše svi koji te ljube.
21. Govorih ti u sreci tvojoj, a ti rece: Necu da slušam; to je put tvoj od detinjstva tvog da ne slušaš glas moj.
22. Sve ce pastire tvoje odneti vetar, i koji te ljubi otici ce u ropstvo; tada ceš se posramiti i postideti za svu zlocu svoju.
23. Ti sediš na Livanu, gnezdo viješ na kedrima, kako ceš biti ljupka, kad ti dodu muke i bolovi kao porodilji!
24. Kako sam ja živ, veli Gospod, da bi Honija sin Joakima cara Judinog bio prsten pecatni na desnoj ruci mojoj, i odande cu te otrgnuti.
25. I dacu te u ruke onima koji traže dušu tvoju, i u ruke onima kojih se bojiš, u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom i u ruke Haldejcima.
26. I bacicu tebe i mater tvoju koja te je rodila u zemlju tudu, gde se niste rodili, i onde cete pomreti.
27. A u zemlju u koju cete želeti da se vratite, necete se vratiti u nju.
28. Je li taj covek Honija ništav idol izlomljen? Je li sud u kome nema miline? Zašto biše isterani, on i seme njegovo, i baceni u zemlju, koje ne poznaju?
29. O zemljo, zemljo, zemljo! Cuj rec Gospodnju.
30. Ovako veli Gospod: Zapišite da ce taj covek biti bez dece i da nece biti srecan do svog veka; i niko nece biti srecan od semena njegovog, koji bi sedeo na prestolu Davidovom i još vladao Judom.