Knjiga proroka Jeremije 14
1. Rec Gospodnja koja dode Jeremiji o suši.
2. Juda tuži, i vrata su mu žalosna; leže na zemlji u crno zaviti; vika iz Jerusalima podiže se.
3. Najveci izmedu njih šalju najmanje na vodu; došavši na studence ne nalaze vode, vracaju se s praznim sudovima svojim, stide se i srame se i pokrivaju glavu svoju.
4. Zemlja je ispucala, jer ne beše dažda na zemlji; zato se težaci stide i pokrivaju glavu svoju.
5. I košuta u polju ostavlja mlade svoje, jer nema trave.
6. I divlji magarci stojeci na visovima vuku u se vetar kao zmajevi, oci im išcileše, jer nema trave.
7. Kad bezakonja naša svedoce na nas, Gospode, ucini radi imena svog; jer je mnogo odmeta naših, Tebi sagrešismo.
8. Nado Izrailjeva! Spasitelju njegov u nevolji! Zašto si kao tudin u ovoj zemlji i kao putnik koji se svrati da prenoci?
9. Zašto si kao umoran covek, kao junak, koji ne može izbaviti? Ta, Ti si usred nas, Gospode, i ime je Tvoje prizvano na nas; nemoj nas ostaviti.
10. Ovako govori Gospod za narod ovaj: Milo im je da se skitaju, ne ustavljaju noge svoje, zato nisu mili Gospodu; sada ce se opomenuti bezakonja njihova i pohodice grehe njihove.
11. Potom rece mi Gospod: Ne moli se za taj narod da bi mu bilo dobro.
12. Ako ce i postiti, necu uslišiti vike njihove; i ako ce prineti žrtve paljenice i dar, nece mi to ugoditi, nego macem i gladu i pomorom pomoricu ih.
13. Tada rekoh: Oh, Gospode Gospode, evo, proroci im govore: Necete videti maca, i nece biti gladi u vas, nego cu vam dati mir pouzdan na ovom mestu.
14. A Gospod mi rece: Laž prorokuju ti proroci u moje ime, nisam ih poslao, niti sam im zapovedio, niti sam im govorio; lažne utvare i gatanje i ništavilo i prevaru srca svog oni vam prorokuju.
15. Zato ovako veli Gospod za proroke koji prorokuju u moje ime, a ja ih nisam poslao, i govore: Nece biti maca ni gladi u ovoj zemlji: od maca i gladi izginuce ti proroci.
16. A narod ovaj, kome oni prorokuju, bice povaljan po ulicama jerusalimskim od gladi i maca, i nece biti nikoga da ih pogrebe, njih, žene njihove i sinove njihove i kceri njihove; tako cu izliti na njih zlocu njihovu.
17. Reci im dakle ovu rec: Neka oci moje liju suze danju i nocu i neka ne prestaju, jer devojka, kci mog naroda satre se veoma, od udarca preljutog.
18. Ako izidem u polje, eto pobijenih macem; ako udem u grad, eto iznemoglih od gladi; jer i prorok i sveštenik otidoše u zemlju koju ne znaju.
19. Eda li si sasvim odbacio Judu? Eda li je omrzao duši Tvojoj Sion? Zašto si nas udario tako da nam nema leka? Cekasmo mir, ali nema dobra; i vreme da ozdravimo, a gle, strah.
20. Priznajemo, Gospode, zlocu svoju, bezakonje otaca svojih, zgrešili smo Ti.
21. Nemoj nas odbaciti radi imena svog; nemoj naružiti prestola slave svoje, opomeni se zaveta svog s nama, nemoj ga ukinuti.
22. Ima li medu taštinama u naroda koji da daje dažd? Ili nebesa, daju li sitan dažd? Nisi li Ti to, Gospode Bože naš? Zato Tebe cekamo, jer Ti ciniš sve to.