Knjiga proroka Jeremije 26
1. U pocetku carovanja Joakima, sina Josijinog, cara Judinog, dode ova rec od Gospoda govoreci:
2. Ovako govori Gospod: Stani u tremu doma Gospodnjeg, i govori svim gradovima Judinim, koji dolaze da se poklone u domu Gospodnjem, sve reci koje ti zapovedam da im kažeš, ne izostavi ni reci,
3. Ne bi li poslušali i vratili se svaki sa svog zlog puta, da mi se sažali sa zla koje im mislim uciniti za zlocu dela njihovih.
4. Reci im dakle: Ovako veli Gospod: ako me ne poslušate da hodite u mom zakonu koji sam stavio pred vas,
5. Da slušate reci sluga mojih proroka, koje vam šaljem, koje slah zarana jednako, ali ih ne poslušaste,
6. Ucinicu s domom ovim kao sa Silomom, i grad ovaj dacu u prokletstvo svim narodima na zemlji.
7. A sveštenici i proroci i sav narod cuše Jeremiju gde govori te reci u domu Gospodnjem.
8. I kad Jeremija izgovori sve što mu Gospod zapovedi da kaže svemu narodu, uhvatiše ga sveštenici i proroci i sav narod govoreci: Poginuceš.
9. Zašto prorokova u ime Gospodnje govoreci: Ovaj ce dom biti kao Silom, i ovaj ce grad opusteti da nece u njemu niko živeti? I skupi se sav narod na Jeremiju u dom Gospodnji.
10. A knezovi Judini cuvši to dodoše iz doma carskog u dom Gospodnji, i sedoše pred nova vrata Gospodnja.
11. I rekoše sveštenici i proroci knezovima i svemu narodu govoreci: Ovaj je covek zaslužio smrt, jer prorokova protiv ovog grada, kao što custe svojim ušima.
12. Tada progovori Jeremija svim knezovima i svemu narodu govoreci: Gospod me posla da prorokujem protiv ovog doma i protiv ovog grada sve što custe.
13. Zato popravite puteve svoje i dela svoja, i poslušajte rec Gospoda Boga svog, i sažalice se Gospodu sa zla koje je izrekao za vas.
14. A ja, evo sam u vašim rukama, cinite od mene šta mislite da je dobro i pravo.
15. Ali znajte zacelo, ako me ubijete, krv pravu svalicete na se i na ovaj grad i na stanovnike njegove, jer doista Gospod me posla k vama da govorim sve ove reci, da cujete.
16. Tada rekoše knezovi i sav narod sveštenicima i prorocima: Nije ovaj covek zaslužio smrt, jer nam je govorio u ime Gospoda Boga našeg.
17. I ustaše neki od starešina zemaljskih, i progovoriše svemu zboru narodnom i rekoše:
18. Mihej Morašcanin prorokova u vreme Jezekije, cara Judinog, i govori svemu narodu Judinom i rece: Ovako veli Gospod nad vojskama: Sion ce se preorati kao njiva i grad ce Jerusalim biti gomila kamenja, i gora ovog doma visoka šuma.
19. Je li ga zato ubio Jezekija, car Judin i sav Juda? Nije li se pobojao Gospoda i molio se Gospodu? I Gospodu se sažali radi zla koje beše izrekao na njih; mi dakle cinimo veliko zlo dušama svojim.
20. I još beše jedan koji prorokova u ime Gospodnje, Urija sin Semajin iz Kirijat-Jarima; on prorokova protiv ovog grada i protiv ove zemlje isto onako kao Jeremija.
21. I kad cu car Joakim i sve vojvode njegove i svi knezovi reci njegove, traži ga car da ga ubije; a Urija cuvši poboja se i pobeže i dode u Misir.
22. A car Joakim posla neke u Misir, Elnatana sina Ahovorovog i druge s njim.
23. I oni izvedoše Uriju iz Misira i dovedoše k caru Joakimu, i ubi ga macem, i baci telo njegovo u groblje prostog naroda.
24. Ali ruka Ahikama, sina Safanovog, bi uz Jeremiju, te ga ne predaše u ruke narodu da ga pogube.