Knjiga proroka Jeremije 44
1. Rec koja dode Jeremiji za sve Judejce koji življahu u zemlji misirskoj, koji življahu u Migdolu i u Tafnesu i u Nofu i u zemlji Patrosu, govoreci:
2. Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Vi videste sve zlo što navedoh na Jerusalim i na sve gradove Judine, i evo su danas pusti i nema nikoga da živi u njima,
3. Za zlocu njihovu koju ciniše da bi me gnevili hodeci da kade i služe drugim bogovima, kojih ne znaše ni oni ni vi ni oci vaši.
4. I slah k vama sve sluge svoje proroke zarana jednako govoreci: Ne cinite taj gad na koji mrzim.
5. Ali ne poslušaše niti prignuše uha svog da se vrate od zloce svoje, da ne kade drugim bogovima.
6. Zato se izli jarost moja i gnev moj, i razgore se u gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim, te postaše razvaline i pustoš, kao što se vidi danas.
7. A sada ovako veli Gospod Bog nad vojskama, Bog Izrailjev: zašto sami sebi cinite tako veliko zlo da istrebite iz Jude ljude i žene, decu i koja sisaju, da ne ostane u vas ostatka,
8. Gneveci me delima ruku svojih, kadeci drugim bogovima u zemlji misirskoj, u koju dodoste da se stanite da biste se istrebili i postali kletva i rug u svih naroda na zemlji.
9. Jeste li zaboravili zla otaca svojih i zla careva Judinih i zla žena njihovih, i svoja zla i zla žena svojih, koja ciniše u zemlji Judinoj i po ulicama jerusalimskim?
10. Ne pokoriše se do danas niti se pobojaše, niti hodiše po mom zakonu i uredbama mojim, koje stavih pred vas i pred oce vaše.
11. Za to ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: evo, ja cu vam obratiti lice svoje na zlo, da istrebim sve Judejce.
12. I uzecu ostatak Judin, koji okrenu lice svoje da ide u zemlju misirsku da se onde stani, i izginuce svi; u zemlji ce misirskoj pasti i izginuti od maca i od gladi, malo i veliko, izginuce od maca i od gladi, i bice uklin i cudo i prokletstvo i rug.
13. I pohodicu one koji nastavaju u zemlji misirskoj, kao što sam pohodio Jerusalim, macem, gladu i pomorom;
14. I nijedan od ostatka Judinog, što otidoše u zemlju misirsku da se onde stane, nece uteci niti se izbaviti da se vrate u zemlju Judinu, u koju se žele vratiti da se nasele; jer se nece vratiti, osim koji pobegnu.
15. Tada odgovoriše Jeremiji svi ljudi koji znahu da žene njihove kade drugim bogovima, i sve žene, kojih stajaše onde velik zbor, i sav narod što življaše u zemlji misirskoj, u Patrosu, govoreci:
16. Šta nam kaza u ime Gospodnje, necemo te poslušati;
17. Nego cemo ciniti sve što je izašlo iz naših usta kadeci carici nebeskoj i lijuci joj nalive, kao što smo cinili mi i oci naši, carevi naši i knezovi naši po gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim, jer bejasmo siti hleba i beše nam dobro i zlo ne vidasmo.
18. A od kad prestasmo kaditi carici nebeskoj i liti joj nalive, ništa nemamo i ginemo od maca i od gladi.
19. I kad kadimo carici nebeskoj i lijemo joj nalive, eda li joj bez glavara svojih pecemo kolace služeci joj i lijemo joj nalive?
20. Tada rece Jeremija svemu narodu, ljudima i ženama, i svemu narodu, koji mu onako odgovoriše, govoreci:
21. Eda li se ne opomenu Gospod kada, kojim kadiste u gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim vi i oci vaši, carevi vaši i knezovi vaši i narod zemaljski? I ne dode li Mu u srce?
22. I ne može Gospod više podnositi zlocu dela vaših i gadove koje ciniste, te zemlja vaša posta pustoš i cudo i prokletstvo, da niko na živi u njoj, kako se vidi danas.
23. Zato što kadiste i što grešiste Gospodu i ne slušaste glas Gospodnji, i po zakonu Njegovom i uredbama Njegovim i svedocanstvima Njegovim ne hodiste, zato vas zadesi ovo zlo, kako se vidi danas.
24. Još rece Jeremija svemu narodu i svim ženama: Cujte rec Gospodnju, svi Judejci, koji ste u zemlji misirskoj.
25. Ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, govoreci: vi i žene vaše rekoste ustima svojim i rukama svojim izvršiste govoreci: Izvršavacemo zavete svoje što zavetovasmo kadeci carici nebeskoj i lijuci joj nalive. Doista, ispuniste zavete svoje i izvršiste.
26. Zato cujte Judejci rec Gospodnju, svi Judejci koji stanujete u zemlji misirskoj: evo, ja se zaklinjem velikim imenom svojim, veli Gospod, da se ime moje nece više izricati ustima ni jednog Judejca u svoj zemlji misirskoj da bi rekao: tako da je živ Gospod Gospod!
27. Evo, ja cu paziti na njih zla radi, ne dobra radi, i Judejci koji su u zemlji misirskoj, svi ce ginuti od maca i od gladi, dokle ih ne bude ni jednog.
28. A koji uteku od maca, vratice se iz zemlje misirske u zemlju Judinu, malo njih, jer sav ostatak Judin, što otidoše u zemlju misirsku da se onde nastane, poznace cija ce se rec navršiti, moja ili njihova.
29. A ovo da vam je znak, govori Gospod, da cu vas pohoditi na tom mestu da znate da ce se doista ispuniti reci moje vama na zlo;
30. Ovako veli Gospod: Evo, ja cu dati Faraona Vafrija, cara misirskog, u ruke neprijateljima njegovim i u ruke onim koji traže dušu njegovu, kao što sam dao Sedekiju cara Judinog u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom, neprijatelju njegovom i koji tražaše dušu njegovu.