Dela apostolska 28

1. I kad izidoše srecno iz lade, tada razumeše da se ostrvo zove Melit.

2. A divljaci cinjahu nam ne malu ljubav, jer naložiše oganj i primiše nas sve zbog dažda koji idaše, i zbog zime.

3. A Pavle zgrabivši gomilu granja naloži na oganj, i izišavši zmija od vrucine skoci mu na ruku.

4. I kad videše divljaci zmiju gde visi o ruci njegovoj, govorahu jedan drugom: Jamacno je ovaj covek krvnik, kog izbavljenog od mora sud Božji ne ostavi da živi.

5. A on otresavši zmiju u oganj ne bi mu ništa zlo.

6. A oni cekahu da on otece ili ujedanput da padne mrtav. A kad zadugo cekaše, i videše da mu ništa zlo ne bi, promeniše se, i govorahu da je on bog.

7. A naokolo oko onog mesta behu sela poglavara od ostrva po imenu Poplija, koji nas primi i ugosti ljubazno tri dana.

8. A dogodi se da otac Poplijev ležaše od groznice i od srdobolje, kome ušavši Pavle pomoli se Bogu i metnu ruke svoje na nj i isceli ga.

9. A kad to bi, dolažahu i drugi koji behu bolesni na ostrvu onom, i isceljivahu se.

10. I poštovahu nas velikim castima; i kad podosmo, spremiše nam što je od potrebe.

11. A posle tri meseca odvezosmo se na ladi aleksandrijskoj, koja je bila prezimila na ostrvu, i behu na njoj napisani Dioskuri.

12. I doplovivši u Sirakuzu ostasmo onde tri dana.

13. A odande otplovivši dodosmo u Rigiju; i posle jednog dana kad dunu jug, dodosmo drugi dan u Potiole.

14. Onde nademo bracu, i oni nas zamole te ostanemo kod njih sedam dana; i tako podosmo u Rim.

15. I odande cuvši braca za nas izidoše nam na susret sve do Apijeva pazara i tri krcme. I kad ih vide Pavle, dade hvalu Bogu, i oslobodi se.

16. A kad dodosmo u Rim, kapetan predade sužnje vojvodi. Ali se Pavlu dopusti da živi gde hoce s vojnikom koji ga cuvaše.

17. A posle tri dana Pavle sazva starešine jevrejske. I kad se oni skupiše, govoraše im: Ljudi braco! Ja ništa ne ucinih protivno narodu ili obicajima otackim; i Jerusalimljani predaše me kao sužnja u ruke Rimljanima,

18. Koji izvidevši za mene hteše da me puste, jer se ne nade na meni nijedna smrtna krivica.

19. Ali kad Judejci govorahu nasuprot, natera me nevolja da se ištem pred cesara, ne kao da bih svoj narod imao šta tužiti.

20. Toga radi uzroka zamolih vas da se vidimo i da se razgovorimo; jer nade radi Izrailjeve okovan sam u ovo gvožde.

21. A oni mu rekoše: Mi niti primismo pisma za te iz Judeje; niti dode ko od brace da javi ili da govori šta zlo za tebe.

22. Nego molimo da cujemo od tebe šta misliš; jer nam je poznato za ovu jeres da joj se svuda nasuprot govori.

23. I odredivši mu dan dodoše k njemu u gostionicu mnogi; kojima kazivaše svedoceci carstvo Božje i uveravajuci ih za Isusa iz zakona Mojsijevog i iz proroka od jutra do samog mraka.

24. I jedni verovahu onome što govoraše a jedni ne verovahu.

25. A buduci nesložni medu sobom, odlažahu kad rece Pavle jednu rec: Dobro kaza Duh Sveti preko proroka Isaije ocevima našim

26. Govoreci: Idi k narodu ovome i kaži: Ušima cete cuti i necete razumeti; i ocima cete gledati i necete videti.

27. Jer odrveni srce ovog naroda, i ušima teško cuju, i ocima svojim zažmuriše da kako ne vide ocima, i ušima ne cuju, i da se ne obrate da ih iscelim.

28. Da vam je dakle na znanje da se neznabošcima posla spasenje Božje, oni ce i cuti.

29. I kad on ovo rece, otidoše Jevreji prepiruci se medu sobom.

30. A Pavle ostade pune dve godine o svom trošku, i docekivaše sve koji mu dolažahu,

31. Propovedajuci carstvo Božje, i uceci o Gospodu našem Isusu Hristu slobodno, i niko mu ne branjaše.