Dela apostolska 9

1. A Savle još dišuci pretnjom i smrcu na ucenike Gospodnje pristupi k poglavaru sveštenickom,

2. I izmoli u njega poslanice u Damask na zbornice, ako koga nade od ovog puta, i ljude i žene svezane da dovede u Jerusalim.

3. A kad beše na putu i dode blizu Damaska, ujedanput obasja ga svetlost s neba,

4. I padnuvši na zemlju cu glas gde mu govori: Savle! Savle! Zašto me goniš?

5. A on rece: Ko si Ti, Gospode? A Gospod rece: Ja sam Isus, kog ti goniš: teško ti je protivu bodila pracati se.

6. A on drhcuci od straha rece: Gospode! Šta hoceš da cinim? I Gospod mu rece: Ustani i udi u grad, pa ce ti se kazati šta ti treba ciniti.

7. A ljudi koji idahu s njim stajahu i cudahu se, jer cujahu glas a ne vidahu nikoga.

8. A Savle usta od zemlje, i otvorenim ocima svojim nikoga ne vidaše. A oni ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask.

9. I beše tri dana slep, i ne jede, niti pi.

10. A u Damasku beše jedan ucenik, po imenu Ananija, i rece mu Gospod u utvari: Ananija! A on rece: Evo me, Gospode!

11. A Gospod mu rece: Ustani i idi u ulicu koja se zove Prava, i traži u domu Judinom po imenu Savla Taršanina; jer gle, on se moli Bogu,

12. I vide u utvari coveka, po imenu Ananiju, gde ude i metnu ruku na nj da progleda.

13. A Ananija odgovori: Gospode! Ja cuh od mnogih za tog coveka kolika zla pocini svetima Tvojim u Jerusalimu;

14. I ovde ima vlast od glavara sveštenickih da veže sve koji prizivaju ime Tvoje.

15. A Gospod mu rece: Idi, jer mi je on sud izbrani da iznese ime moje pred neznabošce i careve i sinove Izrailjeve.

16. A ja cu mu pokazati koliko mu valja postradati za ime moje.

17. I pode Ananija, i ude u kucu, i metnuvši ruke na nj rece: Savle, brate! Gospod Isus, koji ti se javi na putu kojim si išao, posla me da progledaš i da se napuniš Duha Svetog.

18. I odmah otpade od ociju njegovih kao krljušt, i odmah progleda, i ustavši krsti se.

19. I pošto pojede okrepi se; i bi Savle nekoliko dana s ucenicima koji behu u Damasku.

20. I odmah po zbornicama propovedaše Isusa da je On Sin Božji.

21. A svi koji slušahu divljahu se i govorahu: Nije li ovo onaj što gonjaše u Jerusalimu one koji spominjahu ime ovo, i ovde zato dode da ih povezane vodi glavarima sveštenickim.

22. A Savle se vecma siljaše i zabunjivaše Jevreje koji žive u Damasku, dokazujuci da je ovo Hristos.

23. A kad se navrši podosta dana, dogovoriše se Jevreji da ga ubiju.

24. Ali Savle doznade njihov dogovor; a oni cuvahu vrata dan i noc da bi ga ubili;

25. A ucenici ga uzeše nocu i spustiše preko zida u kotarici.

26. A kad dode Savle u Jerusalim, ogledaše da se pribije uz ucenike; i svi ga se bojahu, jer ne verovahu da je ucenik.

27. A Varnava ga uze i dovede k apostolima, i kaza im kako na putu vide Gospoda, i kako mu govori, i kako u Damasku slobodno propoveda ime Isusovo.

28. I beše s njima i ulazi u Jerusalim i izlazi i slobodno propovedaše ime Gospoda Isusa.

29. I govoraše i prepiraše se s Grcima, a oni gledahu da ga ubiju.

30. A kad razumeše braca, svedoše ga u Cesariju, i otpustiše ga u Tars.

31. A crkve po svoj Judeji i Galileji i Samariji behu na miru, i napredovahu, i hodahu u strahu Gospodnjem, i umnožavahu se utehom Svetog Duha.

32. I dogodi se kad Petar obilažaše sve, da dode i k svetima koji življahu u Lidi.

33. I nade tamo jednog coveka po imenu Eneju, koji vec osam godina ležaše na odru, jer beše uzet.

34. I rece mu Petar: Eneja! Isceljuje te Isus Hristos, ustani i prostri sam sebi. I odmah usta.

35. I videše ga svi koji življahu u Lidi i u Asaronu, i obratiše se ka Gospodu.

36. A u Jopi beše jedna ucenica po imenu Tavita, koje znaci srna, i ona beše puna dobrih dela i milostinje što cinjaše.

37. I dogodi se u te dane da se ona razbole i umre; onda je okupaše i metnuše u gornju sobu.

38. A buduci da je Lida blizu Jope, onda ucenici cuvši da je Petar u njoj poslaše dva coveka moleci ga da ne požali truda doci do njih.

39. A Petar ustavši otide s njima, i kad dode, izvedoše ga u gornju sobu i skupiše se oko njega sve udovice placuci i pokazujuci suknje i haljine što je radila Srna dok je bila s njima.

40. A Petar izgnavši sve napolje klece na kolena i pomoli se Bogu, i okrenuvši se k telu rece: Tavito! Ustani. A ona otvori oci svoje, i videvši Petra sede.

41. Petar pak pruživši joj ruku podiže je; i dozvavši svete i udovice pokaza je živu.

42. I ovo se razglasi po svoj Jopi, i mnogi verovaše Gospoda.

43. I dogodi se da on osta mnogo dana u Jopi u nekog Simona kožara.