Dela apostolska 21
1. I kad bi te se odvezosmo otrgnuvši se od njih, iduci pravo dodosmo u Ko, i drugi dan u Rod i odande u Pataru.
2. I našavši ladu koja polazi u Finikiju, udosmo i odvezosmo se.
3. A kad nam se ukaza Kipar, ostavismo ga nalevo, i plovljasmo u Siriju, i stadosmo u Tiru; jer onde valjaše da se istovari lada.
4. I našavši ucenike ostasmo onde sedam dana: oni Pavlu govorahu Duhom da ne ide gore u Jerusalim.
5. A kad bi te mi dane navršismo, izišavši idasmo, i pracahu nas svi sa ženama i decom do iza grada, i kleknuvši na bregu pomolismo se Bogu.
6. I oprostivši se jedan s drugim udosmo u ladu; a oni se vratiše svojim kucama.
7. A mi pocevši plovljenje od Tira, dodosmo u Ptolemaidu; i pozdravivši se s bracom ostasmo kod njih jedan dan.
8. A sutradan pošavši Pavle i koji bejasmo s njim dodosmo u Cesariju; i ušavši u kucu Filipa jevandelista, koji beše jedan od sedam dakona, ostasmo u njega.
9. I ovaj imaše cetiri kceri devojke koje proricahu.
10. Stojeci mi pak onde mnogo dana, dode odozgo iz Judeje jedan prorok, po imenu Agav;
11. I došavši k nama uze pojas Pavlov i svezavši svoje ruke i noge rece: Tako veli Duh Sveti: Coveka kog je ovaj pojas, ovako ce ga svezati u Jerusalimu Jevreji, i predace ga u ruke neznabožaca.
12. I kad cusmo ovo, molismo i mi i ondašnji da ne ide gore u Jerusalim.
13. A Pavle odgovori i rece: Šta cinite te placete i cepate mi srce? Jer ja ne samo svezan biti hocu, nego i umreti u Jerusalimu gotov sam za ime Gospoda Isusa.
14. A kad ga ne mogasmo odvratiti, umukosmo rekavši: Volja Božja neka bude.
15. A posle ovih dana spremivši se izidosmo u Jerusalim.
16. A dodoše s nama i neki ucenici iz Cesarije vodeci sa sobom nekog Mnasona iz Kipra, starog ucenika, u kog bismo mi stajali.
17. I kad dodosmo u Jerusalim, primiše nas braca ljubazno.
18. A sutradan otide Pavle s nama k Jakovu, i dodoše sve starešine.
19. I pozdravivši se s njima kazivaše sve redom šta ucini Bog u neznabošcima njegovom službom.
20. A oni cuvši hvaljahu Boga i rekoše mu: Vidiš li, brate! Koliko je hiljada Jevreja koji verovaše, i svi teže na stari zakon.
21. A doznali su za tebe da uciš otpadanju od zakona Mojsijevog sve Jevreje koji žive medu neznabošcima, kazujuci da im ne treba obrezivati dece svoje, niti držati obicaje otacke.
22. Šta cemo dakle sad? Narod ce se sabrati jamacno; jer ce cuti da si došao.
23. Ovo dakle ucini šta ti kažemo: u nas imaju cetiri coveka koji su se zavetovali Bogu;
24. Ove uzmi i ocisti se s njima, i potroši na njih neka ostrižu glave svoje, i svi ce doznati da ono što su culi za tebe ništa nije, nego da i sam držiš zakon i živiš po njemu.
25. A za neznabošce koji verovaše mi poslasmo presudivši da oni takvo ništa ne drže osim da se cuvaju od priloga idolskih, i od krvi, i od udavljenog, i od kurvarstva.
26. Tada Pavle uze one ljude, i sutradan ocistivši se s njima, ude u crkvu, i pokaza kako izvršuje dane ocišcenja dokle se ne prinese žrtva za svakog njih.
27. A kad htede da se navrši sedam dana, videvši ga u crkvi oni Jevreji što behu iz Azije, pobuniše sav narod, i metnuše ruke na nj.
28. Vicuci: Pomagajte, ljudi Izrailjci! Ovo je covek koji protiv naroda i zakona i protiv ovog mesta uci sve svuda; pa još i Grke uvede u crkvu i opogani sveto mesto ovo.
29. Jer behu videli s njim u gradu Trofima iz Efesa, kog mišljahu da je uveo Pavle u crkvu.
30. I sav se grad podiže, i navali narod sa sviju strana, i uhvativši Pavla vucijahu ga napolje iz crkve; i odmah se zatvoriše vrata.
31. A kad hteše da ga ubiju, dode glas gore k vojvodi od cete da se pobuni sav Jerusalim.
32. A on odmah uzevši vojnike i kapetane dotrca na njih. A oni videvši vojvodu i vojnike prestaše biti Pavla.
33. A vojvoda pristupivši uze ga, i zapovedi da ga metnu u dvoje verige, i pitaše ko je i šta je ucinio.
34. A jedan vikaše jedno, a drugi drugo po narodu. A kad ne može od bune ništa da razume upravo, zapovedi da ga odvedu u logor.
35. A kad bi na basamacima, moraše ga vojnici nositi sile radi naroda.
36. Jer za njim prista mnoštvo naroda koji vikahu: Pogubi ga.
37. A kad htede Pavle da ude u logor, rece vojvodi: Je li mi slobodno govoriti šta tebi? A on rece: Zar umeš grcki?
38. Nisi li ti Misirac koji pre ovih dana podbuni i izvede u pustinju cetiri hiljade hajduka?
39. A Pavle rece: Ja sam covek Jevrejin iz Tarsa, gradanin poznatog grada u Kilikiji; nego te molim dopusti mi da govorim k narodu.
40. A kad mu dopusti, stade Pavle na basamacima i mahnu rukom na narod; i kad posta velika tišina progovori jevrejskim jezikom govoreci: