Dela apostolska 26
1. A Agripa rece Pavlu: Dopušta ti se da govoriš sam za se. Onda Pavle pruživši ruku odgovaraše:
2. Za srecu svoju držim, care Agripa, što se danas pred tobom odgovaram za sve što me potvoraju Jevreji,
3. A najviše što znam da ti poznaješ sve jevrejske obicaje i prepiranja. Zato te molim da me poslušaš milostivo.
4. Moje dakle življenje od mladosti, koje je isprva bilo medu narodom mojim u Jerusalimu, znadu svi Jevreji.
5. Kako me znadu isprva, ako hoce posvedociti, da po poznatoj jeresi naše vere živeh farisejski.
6. I sad stojim pred sudom za nadanje obecanja koje Bog obrece ocevima našim,
7. Kome se svi dvanaest kolena naših jednako dan i noc služeci nadaju da ce doci. Za ovo nadanje optužen sam, care Agripa, od Jevreja.
8. Šta? Zar vi mislite da se ne može verovati da Bog mrtve podiže?
9. Tako i ja mišljah da mi valja mnoga zla ciniti protiv imena Isusa Nazarecanina,
10. Kao što i ucinih u Jerusalimu; i mnoge od svetih ja zatvarah u tamnice, primivši vlast od glavara sveštenickih; i kad ih ubijahu, pristajah na sud.
11. I po svim zbornicama muceci ih cesto, nagonjah da hule na Isusa; i odviše mrzeci na njih gonjah ih tja i do tudih gradova.
12. Za koje iduci u Damask s vlašcu i zapovešcu od glavara sveštenickih,
13. U podne, care, videh na putu s neba svetlost vecu od sijanja suncanog, koja obasja mene i one što idahu sa mnom.
14. A kad mi svi padosmo na zemlju, cuh glas gde govori meni i kazuje jevrejskim jezikom: Savle! Savle! Zašto me goniš? Teško ti je protivu bodila pracati se.
15. A ja rekoh: Ko si Ti, Gospode? A On rece: Ja sam Isus, kog ti goniš;
16. Nego ustani i stani na noge svoje; jer ti se zato javih da te ucinim slugom i svedokom ovome što si video i što cu ti pokazati,
17. Izbavljajuci te od naroda jevrejskog i od neznabožaca, kojima cu te poslati,
18. Da im otvoriš oci da se obrate od tame k videlu i od oblasti sotonine k Bogu, da prime oproštenje greha i dostojanje medu osvecenima verom mojom.
19. Zato, care Agripa! Ne bih nepokoran nebeskoj utvari;
20. Nego najpre onima koji su u Damasku i u Jerusalimu, potom i po svoj zemlji jevrejskoj, i neznabošcima propovedah da se pokaju, i da se obrate k Bogu cineci dela dostojna pokajanja.
21. Zato me Jevreji uhvatiše u crkvi i hteše da me raskinu.
22. Ali dobivši pomoc Božju stojim do samog ovog dana, i svedocim i malom i velikom, ne kazujuci ništa osim što proroci kazaše da ce biti, i Mojsije:
23. Da ce Hristos postradati, i da ce biti prvi iz vaskrsenja mrtvih i propovedati videlo narodu jevrejskom i neznabošcima.
24. A kad on ovo odgovaraše, rece Fist velikim glasom: Zar luduješ, Pavle? Mnoge te knjige izvode iz pameti.
25. A on rece: Ne ludujem, cestiti Fiste, nego reci istine i razuma kazujem.
26. Jer za ovo zna car, kome i govorim slobodno; jer ne verujem da mu je šta od ovog nepoznato; jer ovo nije bilo u uglu.
27. Veruješ li, care Agripa, prorocima? Znam da veruješ.
28. A Agripa rece Pavlu: Još malo pa ceš me nagovoriti da budem hrišcanin.
29. A Pavle rece: Molio bih Boga i za malo i za mnogo da bi ne samo ti nego i svi koji me slušaju danas bili takvi kao i ja što sam, osim okova ovih.
30. I kad on ovo rece, usta car i sudija i Vernikija, i koji sedahu s njima,
31. I otišavši razgovarahu se medu sobom govoreci: Ovaj covek nije ucinio ništa što zaslužuje smrt ili okove.
32. A Agripa rece Fistu: Ovaj covek mogaše biti pušten da ne rece da hoce k cesaru. I tako sudija namisli da ga pošalje k cesaru.