Dela apostolska 18
1. A potom se odluci Pavle od Atine i dode u Korint,
2. I nade jednog Jevrejina, po imenu Akilu, rodom iz Ponta, koji beše skoro došao iz Talijanske sa ženom svojom Priskilom (jer beše zapovedio Klaudije da svi Jevreji idu iz Rima), i dode k njima.
3. I buduci da beše onog istog zanata, osta kod njih i radaše, jer behu cilimarskog zanata.
4. A prepiraše se u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke.
5. I kad sidoše iz Makedonije Sila i Timotije, navali Duh Sveti na Pavla da svedoci Jevrejima da je Isus Hristos.
6. A kad se oni protivljahu i huljahu, otrese haljine svoje i rece im: Krv vaša na vaše glave; ja sam cist, od sad idem u neznabošce.
7. I otišavši odande dode u kucu nekoga po imenu Justa, koji poštovaše Boga, i kog kuca beše kraj zbornice.
8. A Krisp, starešina zbornicki, verova Gospoda sa svim domom svojim; i od Korincana mnogi koji slušahu verovaše i krstiše se.
9. A Gospod rece Pavlu nocu u utvari: Ne boj se, nego govori, i da ne ucutiš;
10. Jer sam ja s tobom, i niko se nece usuditi da ti šta ucini; jer ja imam veliki narod u ovom gradu.
11. I on sedi onde godinu i šest meseci uceci ih reci Božjoj
12. A kad beše Galion namesnik u Ahaji, napadoše Jevreji jednodušno na Pavla i dovedoše ga na sud
13. Govoreci: Ovaj nagovara ljude da poštuju Boga protiv zakona.
14. A kad Pavle htede da otvori usta, rece Galion Jevrejima: Da je kakva nepravda bila ili zlo delo, po dužnosti poslušao bih vas, o Jevreji!
15. Ali kad su prepiranja za reci i za imena i za zakon vaš, gledajte sami; jer ja sudija tome necu da budem.
16. I izagna ih iz sudnice.
17. Onda svi Grci uhvatiše Sostena, starešinu zbornickog, i biše ga pred sudnicom; i Galion nije ništa za to mario.
18. A Pavle osta još pozadugo, i oprostivši se s bracom otplovi u Siriju i s njime Priskila i Akila, i ostriže glavu u Kenhreji, jer se beše zavetovao.
19. I dode u Efes; i njih ostavi onde, a on ude u zbornicu, i prepiraše se s Jevrejima.
20. A kad ga oni moliše da ostane kod njih više vremena, ne htede,
21. Nego se oprosti s njima govoreci: Valja mi, makar kako bilo, ovaj praznik što ide provesti u Jerusalimu; nego, ako Bog htedbude, vraticu se opet k vama. I odveze se iz Efesa; a Akila i Priskila ostaše u Efesu.
22. I došavši u Cesariju, izide i pozdravi se s crkvom, i side u Antiohiju.
23. I provedavši nekoliko vremena izide i prode redom galatijsku zemlju i Frigiju utvrdujuci sve ucenike.
24. A dode u Efes jedan Jevrejin, po imenu Apolos, rodom iz Aleksandrije, covek recit i silan u knjigama.
25. Ovaj beše upucen na put Gospodnji, i goreci duhom, govoraše i ucaše pravo o Gospodu, a znaše samo krštenje Jovanovo.
26. I ovaj poce slobodno propovedati po zbornicama. A kad ga cuše Akila i Priskila, primiše ga i još mu bolje pokazaše put Gospodnji.
27. A kad on htede da prede u Ahaju, poslaše braca unapred i pisaše ucenicima da ga prime. I on došavši onamo pomože mnogo onima koji verovahu blagodacu;
28. Jer zdravo nadvladivaše Jevreje jednako pred narodom dokazujuci iz pisma da je Isus Hristos.