Dela apostolska 8
1. Savle pak beše pristao na njegovu smrt. A u taj dan postade veliko gonjenje na crkvu jerusalimsku, i svi se rasejaše po krajevima judejskim i samarijskim osim apostola.
2. A ljudi pobožni ukopaše Stefana i veliki plac uciniše nad njim.
3. A Savle dosadivaše crkvi, jer idaše po kucama, i vucijaše ljude i žene te predavaše u tamnicu.
4. A oni što se behu rasejali prolažahu propovedajuci rec.
5. A Filip sišavši u grad samarijski propovedaše im Hrista.
6. A narod pažaše jednodušno na ono što govoraše Filip, slušajuci i gledajuci znake koje cinjaše:
7. Jer duhovi necisti s velikom vikom izlažahu iz mnogih u kojima behu, i mnogi uzeti i hromi ozdraviše.
8. I bi velika radost u gradu onom.
9. A beše jedan covek, po imenu Simon, koji pre caraše u gradu i dovodaše u cudo narod samarijski, govoreci da je on nešto veliko;
10. Na kog gledahu svi, i malo i veliko, govoreci: Ovo je velika sila Božja.
11. A zato gledahu na njega što ih mnogo vremena cinima udivljavaše.
12. Kad pak verovaše Filipu koji propovedaše jevandelje o carstvu Božjem, i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se i ljudi i žene.
13. Tada i Simon verova, i krstivši se osta kod Filipa; i videci dela i znake velike koji se cinjahu divljaše se vrlo.
14. A kad cuše apostoli koji behu u Jerusalimu da Samarija primi rec Božju, poslaše k njima Petra i Jovana.
15. Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha Svetog;
16. Jer još ni na jednog ne beše došao, nego behu samo kršteni u ime Gospoda Isusa.
17. Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha Svetog.
18. A kad vide Simon da se daje Duh Sveti kad apostoli metnu ruke, donese im novce
19. Govoreci: Dajte i meni ovu vlast da kad metnem ruke na koga primi Duha Svetog.
20. A Petar mu rece: Novci tvoji s tobom da budu u pogibao, što si pomislio da se dar Božji može dobiti za novce.
21. Nema tebi dela ni iseta u ovoj reci; jer srce tvoje nije pravo pred Bogom.
22. Pokaj se dakle od ove svoje pakosti, i moli se Bogu da bi ti se oprostila pomisao srca tvog.
23. Jer te vidim da si u gorkoj žuci i u svezi nepravde.
24. A Simon odgovarajuci rece: Pomolite se vi Gospodu za mene da ne naide na mene ništa od ovog što rekoste.
25. Tako oni posvedocivši i govorivši rec Gospodnju vratiše se u Jerusalim, i mnogim selima samarijskim propovediše jevandelje.
26. A andeo Gospodnji rece Filipu govoreci: Ustani i idi u podne na put koji silazi od Jerusalima u Gazu i pust je.
27. I ustavši pode. I gle, covek Arapin, uškopljenik, vlastelin Kandakije carice arapske, što beše nad svim njenim riznicama, koji beše došao u Jerusalim da se moli Bogu,
28. Pa se vracaše, i sedeci na kolima svojim citaše proroka Isaiju.
29. A Duh rece Filipu: Pristupi i prilepi se tim kolima.
30. A Filip pritrcavši cu ga gde cita proroka Isaiju, i rece: A razumeš li šta citaš?
31. A on rece: Kako bih mogao razumeti ako me ko ne uputi? I umoli Filipa te se pope i sede s njim.
32. A mesto iz pisma koje citaše beše ovo: Kao ovca na zaklanje odvede se, i nem kao jagnje pred onim koji ga striže, tako ne otvori usta svojih.
33. U Njegovom poniženju ukide se sud Njegov. A rod Njegov ko ce iskazati? Jer se Njegov život uzima od zemlje.
34. Onda uškopljenik odgovori Filipu i rece: Molim te, za koga ovo govori prorok? Ili za sebe ili za koga drugog?
35. A Filip otvorivši usta svoja, i pocevši od pisma ovog, pripovedi mu jevandelje Isusovo.
36. Kako idahu putem dodoše na nekakvu vodu; i rece uškopljenik: Evo vode, šta brani meni da se krstim?
37. A Filip mu rece: Ako veruješ od svega srca svog, možeš. A on odgovarajuci rece: Verujem da je Isus Hristos Sin Božji.
38. I zapovedi da stanu kola, i sidoše oba na vodu, i Filip i uškopljenik, i krsti ga.
39. A kad izidoše iz vode, Duh Sveti pade na uškopljenika, a andeo Gospodnji uze Filipa, i više ga ne vide uškopljenik; nego otide putem svojim radujuci se.
40. A Filip se obrete u Azotu; i prolazeci propovedaše jevandelje svima gradovima, dok ne dode u Cesariju.