Dela apostolska 13
1. A u crkvi koja beše u Antiohiji behu neki proroci i ucitelji, to jest: Varnava i Simeun koji se zvaše Nigar, i Lukije Kirinac, i Manail odgajeni s Irodom cetvorovlasnikom, i Savle.
2. A kad oni služahu Gospodu i pošcahu, rece Duh Sveti: Odvojte mi Varnavu i Savla na delo na koje ih pozvah.
3. Tada postivši i pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih, i otpustiše ih.
4. Ovi dakle poslani od Duha Svetog sidoše u Seleukiju, i odande otploviše u Kipar.
5. I došavši u Salamin javiše rec Božju u zbornicama jevrejskim; a imahu i Jovana slugu.
6. A kad prodoše ostrvo tja do Pafa, nadoše nekakvog coveka vracara, i lažnog proroka, Jevrejina, kome beše ime Varisus,
7. Koji beše s namesnikom Srdem Pavlom, covekom razumnim. Ovaj dozvavši Varnavu i Savla zaiska da cuje rec Božju.
8. A Elima vracar (jer to znaci ime njegovo) stade im se suprotiti, gledajuci da odvrati namesnika od vere.
9. A Savle koji se zvaše i Pavle, pun Duha Svetog pogledavši na nj
10. Rece: O napunjeni svakog lukavstva i svake pakosti, sine davolji! Neprijatelju svake pravde! Zar ne prestaješ kvariti prave puteve Gospodnje?
11. I sad eto ruke Gospodnje na te, i da budeš slep da ne vidiš sunce za neko vreme. I ujedanput napade na nj mrak i tama, i pipajuci tražaše vodu.
12. Tada namesnik, kad vide šta bi, verova, diveci se nauci Gospodnjoj.
13. A kad se Pavle sa svojim društvom odveze iz Pafa, dodoše u Pergu pamfilijsku; a Jovan se odvoji od njih, i vrati se u Jerusalim.
14. A oni otišavši iz Perge dodoše u Antiohiju pisidijsku, i ušavši u zbornicu u dan subotni sedoše.
15. A po citanju zakona i proroka poslaše starešine zbornicke k njima govoreci: Ljudi braco! Ako je u vama rec utehe za narod, govorite.
16. A Pavle ustavši i mahnuvši rukom rece: Ljudi Izrailjci i koji se Boga bojite! Cujte.
17. Bog naroda ovog izabra oce naše, i podiže narod kad behu došljaci u zemlji misirskoj, i rukom visokom izvede ih iz nje.
18. I do cetrdeset godina prehrani ih u pustinji.
19. I zatrvši sedam naroda u zemlji hananskoj na kocke razdeli im zemlju njihovu.
20. I potom na cetiri stotine i pedeset godina dade im sudije do Samuila proroka.
21. I od tada iskaše cara, i dade im Bog Saula, sina Kisovog, coveka od kolena Venijaminovog, za cetrdeset godina.
22. I uklonivši njega podiže im Davida za cara, kome i rece svedoceci: Nadoh Davida sina Jesejevog, coveka po srcu mom, koji ce ispuniti sve volje moje.
23. Od njegovog semena podiže Bog po obecanju Izrailju spasa Isusa;
24. Kad Jovan pred Njegovim dolaskom propoveda krštenje pokajanja svemu narodu Izrailjevom.
25. I kad svršivaše Jovan tecenje svoje, govoraše: Ko mislite da sam ja nisam ja; nego evo ide za mnom, kome ja nisam dostojan razrešiti remen na obuci Njegovoj.
26. Ljudi braco! Sinovi roda Avraamovog, i koji se medu vama Boga boje! Vama se posla rec ovog spasenja.
27. Jer oni što žive u Jerusalimu, i knezovi njihovi, ne poznaše Ovog i glasove prorocke koji se citaju svake subote, osudivši Ga izvršiše.
28. I ne našavši nijedne krivice smrtne moliše Pilata da Ga pogubi.
29. I kad svršiše sve što je pisano za Njega, skinuše Ga s drveta i metnuše u grob.
30. A Bog vaskrse Ga iz mrtvih.
31. I pokaziva se mnogo dana onima što izlaziše s Njim iz Galileje u Jerusalim, koji su sad svedoci Njegovi pred narodom.
32. I mi vam javljamo obecanje koje bi ocevima našim da je ovo Bog ispunio nama, deci njihovoj, podignuvši Isusa;
33. Kao što je napisano i u drugom psalmu: Ti si moj Sin, ja Te danas rodih.
34. A da Ga iz mrtvih vaskrse da se više ne vrati u truljenje ovako kaže: Dacu vam svetinju Davidovu vernu.
35. Zato i na drugom mestu govori: Neceš dati da Tvoj Svetac vidi truljenje.
36. Jer David posluživši rodu svom po volji Božjoj umre, i metnuše ga kod otaca njegovih, i vide truljenje.
37. A kog Bog podiže ne vide truljenje.
38. Tako da vam je na znanje, ljudi braco! Da se kroza Nj vama propoveda oproštenje greha.
39. I od svega, od cega se ne mogoste opravdati u zakonu Mojsijevom, opravdace se u Njemu svaki koji veruje.
40. Gledajte dakle da ne dode na vas ono što je kazano u prorocima:
41. Vidite, nemarljivi! I cudite se, i nek vas nestane; jer ja cinim delo u vaše dane, delo koje necete verovati ako vam ko uskazuje.
42. A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reci u drugu subotu govore.
43. A kad se sabor razide, podoše za Pavlom i za Varnavom mnogi od Jevreja i pobožnih došljaka; a oni govoreci im svetovahu ih da ostanu u blagodati Božjoj.
44. A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da cuju reci Božje.
45. A kad videše Jevreji narod, napuniše se zavisti, i govorahu protivno recima Pavlovim nasuprot govoreci i huleci.
46. A Pavle i Varnava oslobodivši se rekoše: Vama je najpre trebalo da se govori rec Božja; ali kad je odbacujete, i sami se pokazujete da niste dostojni vecnog života, evo se obrcemo k neznabošcima.
47. Jer nam tako zapovedi Gospod: Postavih te za videlo neznabošcima, da budeš spasenje do samog kraja zemlje.
48. A kad cuše neznabošci, radovahu se i slavljahu rec Božju, i verovahu koliko ih beše pripravljeno za život vecni.
49. I rec se Božja raznošaše po svoj okolini.
50. Ali Jevreji podgovoriše pobožne i poštene žene i starešine gradske te podigoše gonjenje na Pavla i Varnavu, i isteraše ih iz svoje zemlje.
51. A oni otresavši na njih prah sa svojih nogu dodoše u Ikoniju.
52. A ucenici punjahu se radosti i Duha Svetog.