Dela apostolska 23

1. A Pavle pogledavši na skupštinu rece: Ljudi braco! Ja sa svom dobrom savesti živeh pred Bogom do samog ovog dana.

2. A poglavar sveštenicki Ananija zapovedi onima što stajahu kod njega da ga biju po ustima.

3. Tada mu rece Pavle: Tebe ce Bog biti, zide okreceni! I ti sediš te mi sudiš po zakonu, a prestupajuci zakon zapovedaš da me biju.

4. A oni što stajahu naokolo rekoše: Zar psuješ Božjeg poglavara sveštenickog?

5. A Pavle rece: Ne znadoh, braco, da je poglavar sveštenicki, jer stoji napisano: Starešini naroda svog da ne govoriš ružno.

6. A znajuci Pavle da je jedan deo sadukeja a drugi fariseja povika na skupštini: Ljudi braco! Ja sam farisej i sin farisejev: za nadu i za vaskrsenje iz mrtvih doveden sam na sud.

7. A kad on ovo rece, postade raspra medu sadukejima i farisejima, i razdeli se narod.

8. Jer sadukeji govore da nema vaskrsenja, ni andela ni duha; a fariseji priznaju oboje.

9. I postade velika vika, i ustavši književnici od strane farisejske prepirahu se medu sobom govoreci: Nikakvo zlo ne nalazimo na ovom coveku; ako li mu govori duh ili andeo, da se ne suprotimo Bogu.

10. A kad posta raspra velika, pobojavši se vojvoda da Pavla ne raskinu, zapovedi da sidu vojnici i da ga otmu izmedu njih, i da ga odvedu u logor.

11. A onu noc stade Gospod pred njega i rece: Ne boj se, Pavle, jer kao što si svedocio za mene u Jerusalimu, tako ti valja i u Rimu svedociti.

12. A kad bi dan, uciniše neki od Jevreja vece i zakleše se govoreci da nece ni jesti ni piti dokle ne ubiju Pavla.

13. A beše ih više od cetrdeset koji ovu kletvu uciniše.

14. Ovi pristupivši ka glavarima sveštenickim i starešinama, rekoše: Kletvom zaklesmo se da necemo ništa okusiti dok ne ubijemo Pavla;

15. Sad dakle vi sa saborom kažite vojvodi da ga sutra svede k vama, kao da biste hteli doznati bolje za njega; a mi smo gotovi da ga ubijemo pre nego se on približi.

16. A sin sestre Pavlove cuvši ovu zasedu dode i ude u logor i kaza Pavlu.

17. A Pavle dozvavši jednog od kapetana rece: Ovo momce odvedi k vojvodi, jer ima nešto da mu kaže.

18. A on ga uze i dovede k vojvodi, i rece: Sužanj Pavle dozva me i zamoli da ovo momce dovedem k tebi koje ima nešto da ti govori.

19. A vojvoda uzevši ga za ruku, i otišavši nasamo, pitaše ga: Šta je što imaš da mi kažeš?

20. A ono rece: Jevreji dogovoriše se da te zamole da sutra svedeš Pavla k njima na skupštinu, kao da bi hteli bolje ispitati za njega;

21. Ali ti ih nemoj poslušati, jer ga cekaju od njih više od cetrdeset ljudi koji su se zakleli da nece ni jesti ni piti dokle ga ne ubiju; i sad su gotovi, i cekaju tvoje obecanje.

22. A vojvoda onda otpusti momce zapovedivši mu: Nikom ne kazuj da si mi ovo javio.

23. I dozvavši dvojicu od kapetana rece: Pripravite mi dvesta vojnika da idu do Cesarije, i sedamdeset konjika i dvesta strelaca, po trecem satu noci.

24. I neka dovedu konje da posade Pavla, i da ga prate do Filiksa sudije.

25. I napisa poslanicu u kojoj ovako govoraše:

26. Od Klaudija Lisije cestitom Filiksu pozdravlje.

27. Coveka ovog uhvatiše Jevreji i hteše da ga ubiju; ja pak dodoh s vojnicima i oteh ga doznavši da je Rimljanin.

28. I želeci doznati uzrok za koji ga krive svedoh ga na njihovu skupštinu.

29. Tada nadoh da ga krive za pitanja zakona njihovog, a da nema nikakve krivice koja zaslužuje smrt ili okove.

30. I doznavši ja ugovor jevrejski o glavi ovog coveka odmah ga poslah k tebi zapovedivši i suparnicima njegovim da pred tobom kažu šta imaju na nj. Zdrav budi!

31. A vojnici onda, kao što im se zapovedi, uzeše Pavla i odvedoše ga nocu u Antipatridu.

32. A sutradan ostavivši konjike da idu s njim, vratiše se u logor.

33. A oni došavši u Cesariju, predaše poslanicu sudiji i izvedoše Pavla preda nj.

34. A sudija procitavši poslanicu zapita odakle je; i doznavši da je iz Kilikije

35. Rece: Ispitacu te kad suparnici tvoji dodu. I zapovedi da ga cuvaju u dvoru Irodovom.